Regionalna nagrada „Jelena Šantić – Za hrabre iskorake“ svečano je dodeljena inicijativama i pojedincima iz Srbije i Bosne i Hercegovine koji su u proteklom periodu dali ključan doprinos ljudskim pravima, suočavanju sa prošlošću i izgradnji mira kroz digitalne prakse. Svečani program večeri upotpunjen je otvaranjem grupne izložbe umetnica iz Srbije i BiH pod nazivom „Druga strana patriotizma“, čija je kustoskinja istoričarka umetnosti Ana Simona Zelenović.

“ Ni ranije, kao ni sada nisu svi ćutali. Ni u Srbiji. Ni u Bosni i Hercegovini. I ovde i u Bosni i Hercegovini postoje ljudi koji ne pristaju. Koji pišu ono što se niko ne usudi da objavi. Koji hodaju tamo gde je hodanje samo po sebi poruka. Koji imenuju zločine koje njihove države još uvek odbijaju da imenuju. Koji rade na izgradnji međuetničkog poverenja, trajnog mira ali ne kao na apstraktnim pojmovima, već u svakodnevnoj praksi. Oni znaju da društvo ne može da izleči ono što odbija da imenuje. Oni veruju da rat, ispričan kroz oči dece može jedino da bude put ka miru, a ne novi zid između nas,” istakla je Irina Ljubić, direktorka Fondacije Jelena Šantić tokom govora na otvaranju događaja.

Ovogodišnji laureati nagrade, koja nosi ime po čuvenoj balerini i mirovnoj aktivistkinji Jeleni Šantić, prepoznati su po svom beskompromisnom delovanju na terenu i u digitalnom prostoru. Oni nisu čekali bolje okolnosti već su ih sami stvarali.

Laureati nagrade „Jelena Šantić – Za hrabre iskorake“:

Glavne nagrade:

• Kategorija „Organizacija civilnog društva“: Muzej ratnog djetinjstva (Sarajevo/Beograd) – Spajanjem mladih iz podeljenih gradova kroz lične priče o detinjstvu, dokazali su da kultura sećanja može da premosti granice i da mladi nisu samo posmatrači, već stvarni pokretači mira u svojim zajednicama. 
• Kategorija „Pojedinac/ka“: Dragan Popović – Kroz decenijsku borbu da mladi kroz istinu i obrazovanje grade mir, kreirao je knjigu i besplatnu digitalnu platformu srebrenicahistorybook.com kao trajan čin odgovornosti i odbrane istorijskih činjenica od zaborava. 

 

Nagrade za poseban doprinos:

• Poseban doprinos u stvaranju prostora u kome mladi govore o ratnom nasleđu, diskriminaciji i izgradnji pravednijih društava: Jana Krstić – Pokretanjem regionalne platforme Balkan Talks stvorila je autentičan digitalni prostor u kom mladi iz celog regiona govore sopstvenim glasom o ratu i sećanju, gradeći solidarnost bez nametnutih narativa i medijskih posrednika. 
• Poseban doprinos u oblasti građanskog aktivizma i zaštiti ljudskih prava: Karton Revolucija – Odlučnim odbijanjem da ćute pred zloupotrebama moći, kroz borbu za javna dobra i prava konkretnih ljudi izgradili su zajednicu koja ne trpi nepravdu i zahteva odgovornost institucija. 
• Poseban doprinos u oblasti demokratizacije društva: Plenum studenata u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru – Odgovorivši na pritiske čistim zajedništvom, razbili su regionalne stereotipe i pokazali da u konzervativnoj sredini vera i nacija nisu prepreke, već prostor za zajedničku borbu, ravnopravno vođstvo mladih žena i solidarnost koja briše granice. 

Izložba „Druga strana patriotizma“: Ženske perspektive rata i sećanja

U okviru istog događaja, otvorena je i grupna izložba „Druga strana patriotizma“ koja okuplja 10 umetnica iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Kroz medije stripa, ilustracije i savremenih vizuelnih praksi, autorke preispituju dominantne narative o ratu, bave se kulturom sećanja i donose specifične, često marginalizovane ženske perspektive na traumatičnu prošlost regiona.

„Radovi autorki na izložbi prikazuju drugi pogled na ratno iskustvo u odnosu na dominantne medijske i političke narative. Dekonstrukcijom ovih narativa i davanjem novih i iskustvenih ličnih perspektiva, autorke podstiču drugu vrstu patriotizma – čuvaju mir sprečanjem zaboravljanja ili manipulacije istorije koje bi do ponavljanja neminovno dovele,“ napisala je kustoskinja Ana Simona Zelenović. 

Inicijative i umetnički radovi predstavljeni tokom ove večeri pokazuju da, uprkos zidovima koji se ponovo podižu, u regionu postoje snažni pojedinci i kolektivi koji uporno grade mostove i „linkuju promenu“.

Izložbu je moguće pogledati u Muzeju 90-ih do 10. juna.