Druga strana patriotizma
Grupna izložba stripa i ilustracije · 4–10. jun 2026. · Muzej 90-ih
Kustoskinja: Ana Simona Zelenović
Deset umetnica iz Srbije i Bosne i Hercegovine kroz strip i ilustraciju govori o ratovima devedesetih iz ženske perspektive – o nasilju, sećanju, solidarnosti i drugačijem, mirovnom patriotizmu.
Umetnice: Alma Gačanin, Tanja Ćurić, Merisa Bašić, Anita Karabašić, Jelena Jaćimović, Danica Jevđović, Dragana Radanović, Ana Petrović, Aleksandra Nina Knežević, Jana Adamović Yana.
Kustoski tekst
Stripovi i grafičke novele su u različitim istorijskim periodima razvoja ovih žanrova, ilustrovali rat i njegove posledice, pre svega iz perspektive ljudske svakodnevice, društvenih vrednosti i posledica rata po društvo. Specifičnosti i nijanse ženskog iskustva rata 90-ih su izostajale iz znamenitih novela i stripova autora, poput Aleksandra Zografa: Život pod sankcijama, Džoa Saka (Joe Sacco) – koji u nekoliko svojih dela: Safe Area Goražde, War’s End: Profiles From Bosnia, The Fixer priča o životu u Sarajevu tokom opsade, Hermana Hupena (Hermann Huppen): Sarajevo Tango ili Joa Kuberta (Joe Kubert): Fax from Sarajevo: A Story of Survival. Stoga je ženska perspektiva u stripu od presudne važnosti za oblikovanje kolektivnog sećanja i produbljenog razumevanja rodne dimenzije ratnog iskustva.
Generacija umetnica zastupljenih na izložbi odrastala je i formirala se u okolnostima obeleženim ratovima, neke su nasilje rata osetile u svom detinjstvu, dok su druge iskustvo raspadanja društvenih i državnih struktura osećale neposredno, kao svakodnevicu zemalja razorenih sukobom. Njihovi stripovi i ilustracije motivisani su pacifizmom, kritikom nacionalizma i nasilja, proizašlih iz duboko ukorenjenih patrijarhalnih vrednosti, a podstaknutih logikom kapitalizma. Dobrodošlicu na izložbu želi nam rad sarajevske umetnice Alme Gačanin koja je godine detinjstva provela u opkoljenom Sarajevu. Iza gesta gostoprimstva upućenih strancima stoji druga strana medalje patriotizma – ona koja se ogleda u razornim posledicama nacionalizma. Uloga žena, čija su tela obeležena modricama, prikazana je kroz kolektivni čin saniranja posledica pokolja. Grafizam u radovima ilustratorki i dizajnerki Tanje Ćurić i Merise Bašić nastavlja se na ustaljenu estetiku izražaja o ratu, u kojoj se oštrim linijama i senkama, u crno-belim tonovima izražava bes, beznađe i bol. Ilustracije Ćurić poput sećanja ili loših snoviđenja prenose grozničavu težinu iskustava aktera koji su doživeli rat i izbeglištvo, dok ilustracije Bašić u maniru Barbare Kruger pozivaju na kolektivno sećanje iz perspektive naknadne refleksije nad iskustvom i istorijom. Rat u BiH predstavlja centralnu temu umetničkog rada Anite Karabašić. Kroz različite umetničke medije raščlanjuje slojevito iskustvo preživelih i svedoka rata, kao i lično iskustvo odrastanja i kolektivno iskustvo života u BiH. U prikazanim ilustracijama 11 Voices of Srebrenica, nastalim za holandski radio-podkast1, autorka bira amblematske predstave predmeta i ljudi i smešta ih unutar simbola stradanja, ukazujući na raznovrsne aspekte razornog uticaja srebreničkog genocida na društvo i pojedince.
Jelena Jaćimović i Danica Jevđović u svojim radovima prevazilaze okvire usko definisanog i shvaćenog ratnog iskustva. One obuhvataju položaj žene i kritiku rodnih uloga u patrijarhatu. Jaćimović nas portretom irske aktivistkinje Bernedet Devlin MekAliski (Bernadette Devlin McAliskey) i dvostrukom porukom – da bi se osvojilo nešto vredno, možda je neophodno izgubiti sve drugo – suočava sa realnošću u kojoj žena svakako žrtvuje skoro sve. Ako bira patrijarhat, gubi slobodu, a ako osvaja slobodu, gubi društvenu validaciju i ekonomsku bezbednost i druge krhke „privilegije“ patrijarhata. Jevđović stripom oslikava priču Mine Milošević: Žena koja je nosila ceo svet na leđima2, a naracija o rodnim ulogama prikazana je kroz bajku o nasleđenom transgeneracijskom i civilizacijskom, višestrukom opterećenju žena, ali završenu nadasve optimistično – njihovim oslobođenjem. Njihovi radovi se čitaju i iz perspektive društvenih pritisaka koji aktivistkinje podnose u svom angažmanu, neretko gubeći lični mir u borbi da podstaknu kolektivni.
Dragana Radanović u grafičkoj noveli What Should We Tell Them i pratećem Childhood Sketchbook, o NATO bombardovanju 1999. godine – istražuje prostor susreta ličnog sećanja i dominantnih narativa, preispitujući sećanje, traumu i identitet. Odabrani isečak rada ilustruje ne samo psihološke već i ekološke posledice rata – adresirajući bombardovanje rafinerije, zagađenje vode, zemlje, vazduha i destrukcije biodiverziteta. Dirljiva ilustracija Ane Petrović priziva prizor iz intimne istorije njene porodice tokom devedesetih godina: na poslovnom putu u Skoplju, autorkina rođaka iz hotela uspeva telefonski da poveže oca autorke u Beogradu i njegovu majku u Splitu, koji su zbog presečenih veza između gradova tokom dva rata bili razdvojeni.
Naposletku, optimistični pogledi na budućnost vidljivi su u stripovima Aleksandre Nine Knežević iz BiH i Jane Adamović iz Srbije. Dve koleginice sa „drugih strana“ dolaze do sličnih mirotvornih potreba i potenciranja dijaloga kroz likovni izraz. Knežević pokazuje optimizam i veru u budućnost u kojima su kulturološke razlike (i uopšte Drugost) premostive, a pacifističke namere dvaju zemalja, gradova, identiteta postaju faktor ujedinjenja. U stripu Adamović – žene su ujedinjene prevazilaženjem datih narativa o identitetu ili istoriji koji pokušavaju da ih razdvoje. Prepoznavanjem sličnosti iskustva rađa se oslobađajuća solidarnost i razumevanje, uprkos pokušajima razdornog uticaja patrijarhata. Upravo je to ideja iza izložbe Fondacije Jelena Šantić – da su žene ujedinjene nadom za budućnost u kojoj se ratna istorija neće ponavljati.
Izložba poručuje da uprkos različitom iskustvu rata i bola, žene objedinjuje njihov položaj u patrijarhatu i nacionalizmu koji do tog rata dovode. Istovremeno, ističe se i specifično žensko iskustvo koje proizlazi iz posledica državnog i patrijarhalnog nasilja. Još su 1990-ih jugoslovenske feminističke teoretičarke poput Rade Iveković i Žarane Papić ukazale na višestruke posledice rata po žene, kao i na to da je sam ratnički nacionalizam oslonjen na poredak oštro suprotstavljene polne razlike.3 Radovi autorki na izložbi prikazuju drugi pogled na ratno iskustvo u odnosu na dominantne medijske i političke narative. Dekonstrukcijom ovih narativa i davanjem novih i iskustvenih ličnih perspektiva, autorke podstiču drugu vrstu patriotizma – čuvaju mir sprečavanjem zaboravljanja ili manipulacije istorije koje bi do ponavljanja neminovno dovele.
Ana Simona Zelenović
Beograd, maj 2026.
Napomene
- nporadio1.nl/podcasts/de-11-stemmen-van-srebrenica
- Centar za ženske studije – FemStrip (PDF)
- Žarana Papić, Tekstovi 1977–2002, ur. Adriana Zaharijević, Zorica Ivanović i Daša Duhaček (Beograd: Centar za studije roda i politike Fakulteta političkih nauka; Rekonstrukcija Ženski fond; Žene u crnom, 2012); Jelisaveta Blagojević, Katerina Kolozova i Svetlana Slapšak, ur., Gender and Identity: Theories from and/or on Southeastern Europe (Beograd: Centar za ženske studije i Centar za studije roda i politike Fakulteta političkih nauka, 2006).
Radovi
Alma Gačanin
Jednog dana ja ću pričati o ovome / One day I will talk about it
akvarel na papiru 600 g/m², 228 × 168 cm, 2025.
Posvećeno Nusreti Sivac, Jadranki Cigelj i svim ženama koje su doživele i preživele silovanje tokom rata u BiH.
U članku Newspaper Enterprise Association-a, Sara Eckel navodi da su Sivac i Cigelj, uključujući još 34 žene, spavale u dve prostorije koje su se ranije (pre rata) koristile kao kancelarije, a za vreme logora Omarska (od maja do augusta 1992) kao sobe za ispitivanje u dnevnim satima. Svako veče žene bi čistile krv i dlake sa zidova, podova i nameštaja te bi se po završetku radne dužnosti možda sklupčale na podu i zaspale. Ako bi imale dovoljno sreće, mogle su spavati ili barem ležati. Svake noći barem jedna od njih nije imala sreće. Po podacima Saveta Evrope u BiH je tokom rata između 1992. i 1995. silovano i seksualno zlostavljano oko 20000 žena i devojčica. Druge procene govore da je silovano čak do 50000 žena, no precizne brojke ne postoje. Zbog neizmerne hrabrosti da pričaju o zločinima koje su preživele, seksualno nasilje u ratu je proglašeno zločinom protiv čovečnosti. Bilo je potrebno nemerljivo više snage da se govori o ovim zločinima nego što ih je bilo počiniti.
Jednog dana, ja ću pričati o ovome je rad o brutalnom nasilju nad ženama, njihovoj hrabrosti i okrutnosti rata koja nadilazi vreme.
O umetnici
Alma Gačanin je vizuelna i performans umetnica, sa sedištem u Sarajevu. Radi u različitim medijima, uključujući crtež, performans, fotografiju i video. Godine 2024. nagrađena je kroz program Artist Changemaker od strane Global Fund for Women za doprinos rodnoj pravdi i feminizmu kroz svoju praksu. Dobitnica je nagrade ZVONO (YVAA) za najbolju vizuelnu umetnicu u Bosni i Hercegovini 2022. godine. Master studije iz edukacije u likovnoj umetnosti završila je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. Trenutno je studentkinja Evropskog regionalnog magistarskog programa Demokratija i ljudska prava u Jugoistočnoj Evropi (ERMA). Članica je udruženja CRVENA za kulturu i umetnost. Njeni tekstovi i poezija objavljuju se u časopisima, zbirkama i na web portalima u Bosni i Hercegovini i regionu.
Tanja Ćurić
Serija ilustracija za publikaciju „Žene i izgradnja mira u Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji“
digitalni print, 50 × 50 cm, 2022.
Serija ilustracija nastala je kao deo publikacije Žene i izgradnja mira u Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji, koja kroz vizuelni narativ prenosi svedočanstva i iskustva žena aktivistkinja iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Rad istražuje teme rata, kolektivnog sećanja, ženskog otpora, solidarnosti i izgradnje mira kroz fragmentirane, emotivne i simboličke prizore. Ilustracije su nastale kao interpretacija stvarnih izjava i iskustava žena koje su tokom i nakon ratova devedesetih aktivno delovale u mirovnim i feminističkim inicijativama.
Vizuelni jezik oslanja se na kontrast crnog i belog, ekspresivne poteze i snažnu simboliku kako bi naglasio osećaj traume, ali i otpornosti i nade. Kroz motive granica, tela, protesta, pejzaža i kolektivnog ženskog iskustva, rad propituje način na koji se mir gradi izvan institucionalnih okvira — kroz svakodnevni aktivizam, međusobnu podršku i očuvanje sećanja. Serija ne dokumentuje istorijske događaje direktno, već emocionalne i društvene posledice rata koje ostaju prisutne i danas. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se kroz ilustraciju otvori prostor za dijalog o miru, feminističkom nasleđu i važnosti ženskih glasova u procesima društvene transformacije.
O umetnici
Tanja Ćurić je vizuelna umetnica i grafička dizajnerka sa obrazovanjem iz likovnih umetnosti i komunikacionog dizajna. Završila je osnovne studije na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, a master studije iz vizuelnih umetnosti i vizuelnog komunikacionog dizajna na International University of Sarajevo. Njena praksa obuhvata slikarstvo, crtež i ilustraciju, sa fokusom na vizuelno pripovedanje i istraživački pristup slici. Izlagala je na brojnim grupnim i selektovanim izložbama u Bosni i Hercegovini i inostranstvu, uključujući „Žene BiH“ (Sarajevo, Zenica, Mostar, Prag, Banja Luka, 2019), „Imago Mundi“ (Luciano Benetton Collection, 2013), „Map of the New Art“ u Fondazione Giorgio Cini u Veneciji (2015), „Mediterranean Routes“ u Palermu (2017), „Face to Face“ u Sarajevu (2017) i „Join the Dots“ u Trstu (2018). Njena praksa se razvija kroz savremeni likovni izraz i istraživački pristup, sa fokusom na odnos između ličnog vizuelnog jezika i šireg društvenog i kulturnog konteksta.
Merisa Bašić
Naša Srebrenica
digitalni print, 70 × 50 cm.
Moj rad je duboko ukorenjen u ličnom iskustvu detinjstva provedenog pod opsadom u Bosni i Hercegovini. Ta formativna trauma prerasla je u umetnički i aktivistički imperativ, potrebu da kroz vizuelni jezik istražujem puteve ka miru, priznanju i isceljenju kolektivnih rana. Svoju praksu vidim kao spoj umetnosti, feminizma i aktivizma, gde kreativni proces postaje alat za suočavanje s prošlošću koja još uvek pulsira u sadašnjosti.
Dvolist stripa o Srebrenici ne teži dokumentarizmu, već artikulaciji onoga što je neizrecivo. Kroz visokokontrastnu crno-belo-crvenu estetiku i kolaž, suprotstavljam panoramske prikaze grada i repetitivni ritam nišana pod „olovnim nebom“. Kroz Sidranove reči i slike naočara koje su ostale iza žrtava, progovaram o praznini mesta na kojima se „boraviti nije moglo“. Tu, usred tog mraka, pokušavam da pronađem nit priznanja, taj neophodan dokaz da njihova patnja nije nevidljiva i da zaslužuje biti priznata.
Moja umetnost je pokušaj da se iz oštrih rubova prošlosti izvuče put ka pomirenju. Nastojim da transformišem lični i kolektivni bol u svedočanstvo koje ne dopušta zaborav, stvarajući glas koji zahteva da se nepravda nazove pravim imenom. Verujem da tek tada, iz tog iskrenog suočavanja, možemo graditi prostor za trajni mir.
O umetnici
Merisa Bašić je vizuelna komunikaciona strateginja, grafička dizajnerka i ilustratorka sa sedištem u Beču. Njena praksa obuhvata brending, motion grafiku, web dizajn i ilustraciju. Sarađivala je sa međunarodnim organizacijama i kulturnim inicijativama na razvoju vizuelnih identiteta, digitalnih kampanja i publikacija. Radila je kao dizajn konsultantkinja za UN Women, UNDP i YEU Youth for Exchange and Understanding, kao i na projektima PitchWise Female Art Festivala i Fondacije Cure. Završila je Akademiju likovnih umjetnosti u Sarajevu, odsek Vizuelne komunikacije, kao i master studije iz video i audio produkcije na International University Sarajevo. Njena praksa se kreće između kulturnog i institucionalnog konteksta, sa naglaskom na društveno angažovane vizuelne sisteme i savremeni dizajn.
Anita Karabašić
11 glasova Srebrenice
digitalni print, 100 × 70 cm, 2025.
11 glasova Srebrenice je serija ilustracija nastala za istoimeni holandski podkast u kojem Marjolein Koster i Alma Mustafić tragaju za jedanaest priča. Rad istražuje kako se živi sa ratnom prošlošću u društvu koje je ne razume i ko su ljudi koji tu istoriju nose u svakodnevnom životu.
Pre trideset godina Srebrenicu je zauzela Vojska Republike Srpske. U pet dana ubijeno je više od 8.000 ljudi, a hiljade su deportovane. Fokus javnosti je dugo bio na UN snagama, dok su bosansko-holandska iskustva ostajala manje vidljiva.
O umetnici
Anita Karabašić (1995) je vizuelna umetnica bosanskog porekla koja živi i radi u Holandiji. Njena multidisciplinarna praksa obuhvata ilustraciju, animaciju i instalaciju, sa fokusom na keramiku i tekstil kao medijume. U svom radu bavi se temama sećanja, kulturnog nasleđa i posledica konflikta, oslanjajući se na lična i kolektivna iskustva iz regiona. Diplomirala je na Willem de Kooning Academy u Roterdamu, gde je razvila koncept interaktivne keramičke memorijalne instalacije. Njena praksa istražuje odnos između materijala, sećanja i iskustva kroz savremeni vizuelni izraz.
Jelena Jaćimović
The Price of My Soul
digitalni print, 100 × 70 cm, 2026.
My name is Bernadette. Surname: McAliskey, formerly Devlin. I have been a campaigner for social justice and human rights all of my adult life. Over time I became an internationalist socialist republican and feminist. I grew up in Co Tyrone, one of six children. My father, a member of the amalgamated union of wood workers died when I was 9; my mother when I was 19 and a student at Queen’s University. In 1968 I joined the Civil Rights Movement and was a member of People’s Democracy. I was elected as the Mid Ulster MP to Westminster Parliament in 1969. I was 21. In 1970 I was convicted and served six months in Armagh prison for my role in the defence of the Bogside which ended with British Troops on the streets of N. Ireland for 30 years. In January 1981, I was seriously wounded in an assassination attempt, as was my husband, in our home, where our three children were present. Truth and Justice and an equitable, inclusive society are still to be achieved, and Peace comes dropping slow.
Bernadette Devlin McAliskey, za izložbu Peace Women (Ulster Museum / Hannah Starkey)
O umetnici
Jelena Jaćimović (Jachim992) – aktivistkinja, ilustratorka i dizajnerka. Završila je osnovne i master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Grafika i knjiga. Sarađuje sa i podržava nezavisne kolektive, organizacije, udruženja civilnog društva, kao i pojedinke, pojedince, ugrožene i manjinske grupe u cilju ostvarenja i/ili borbe za njihova prava.
Danica Jevđović
Tačka ključanja: Ka feminističkoj utopiji
strip, digitalni print, 2023.
Rad Tačka ključanja: Ka feminističkoj utopiji nastao je u saradnji sa Centrom za ženske studije iz Beograda. Rad je nastao iz potrebe da se vizuelno prenese priča o nevidljivom teretu koji žene nose kroz istoriju i svakodnevicu. Naslovne junakinje nisu jedna konkretna osoba, već zbirni likovi — simboli svih žena koje su istovremeno stub porodice, društva, kulture i borbe, često bez priznanja ili prava na izbor.
Kroz narativ i likovni jezik stripa bavim se temom ženskih prava kao neprekidnog procesa otpora, istrajnosti i transformacije. „Svet“ koji žena nosi nije samo fizički ili emocionalni teret, već i sistem očekivanja, normi i nejednakosti koje se prenose generacijama. Fragmentisana struktura tabli i promene perspektive ukazuju na rascep između javne uloge žene i njenog unutrašnjeg identiteta, dok ponavljajući motivi težine, balansa i pokreta naglašavaju stalnu borbu za ravnopravnost.
Borba za ženska prava ovde nije predstavljena kao završena priča, već kao proces koji traje, menja oblik i zahteva kolektivnu svest. Ovaj rad ne nudi jednostavna rešenja, već poziva na empatiju i odgovornost — da se zapitamo ko danas nosi svet na leđima i zašto taj teret još uvek nije ravnomerno podeljen.
(Ilustracije koje čine ovaj rad rađene su za tekstove Borisava Matića i Mine Milošević kao deo istraživanja kojim su rukovodile Marijana Stojičić i Ana Krstić.)
Pogledajte ceo strip – ili skenirajte QR kod:
O umetnici
Danica Jevđović (Užice, 1992) je vizuelna umetnica i dizajnerka. Doktorirala je primenjene umetnosti i dizajn na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je završila i osnovne studije slikarstva i master studije grafičkih komunikacija. Njena praksa obuhvata ilustraciju, strip i dizajn istraživanja, sa fokusom na feminističke teme i društveno angažovane narative. Članica je UPIDIV-a, gde od 2023. obavlja funkciju predsednice Saveta za izlagačku delatnost, a od 2025. je i član Umetničkog saveta. Takođe je članica udruženja Stripotetke i grupe SUEuKI. Učestvovala je u brojnim projektima i publikacijama u saradnji sa institucijama kao što su Centar za ženske studije, Centar za promociju istorije, Francuski institut, Goethe Institut, XY Spectrum i Komunikart, uključujući izdanja koja se bave temama roda, rada, ljudskih prava i istorijskih narativa. Dobitnica je više nagrada, među kojima su Povelja „Nadežda Petrović“ (2019) i nagrada Zlatna Forma UPIDIV-a (2025). Radi i kao nastavnica Art and Design programa u Clever Junior School u Novom Sadu.
Dragana Radanović
Stranice iz grafičke novele What Should We Tell Them?
kolaž i mix media, 40,01 × 26,01 cm, 2024.
Stranice iz grafičke novele What Should We Tell Them? deo su umetničke realizacije doktorskog istraživanja Dragane Radanović. Ovaj rad obuhvata grafičku novelu i prateći Childhood Sketchbook, koji zajedno grade prostor između ličnog svedočanstva, istraživanja i vizuelnog razmišljanja. Polazeći od sopstvenih uspomena iz detinjstva obeleženog ratom, autorka istražuje šta se dešava kada se intimna sećanja sudare sa dominantnim, često senzacionalizovanim reprezentacijama rata. U tom procesu, grafička novela postaje alat za preispitivanje načina na koji se detinjstvo u konfliktu pamti, tumači i prikazuje, kako u umetnosti, tako i u širem društvenom kontekstu.
Rad se oslanja na istraživanje različitih narativa i perspektiva, povezujući lično i kolektivno, lokalno i globalno. Posebna pažnja posvećena je konceptu aetonormativnosti i pitanjima ko ima pravo da govori o detinjstvu, kojim jezikom i za koju publiku. Kroz crtež, tekst i fragmentarnu strukturu, Dragana Radanović otvara prostor za složenije, inkluzivnije priče o sećanju, traumi i identitetu. Ove stranice ne nude konačne odgovore, već postavljaju pitanje: šta i kako pričamo o detinjstvu, i kome?
O umetnici
Dragana Radanović je umetnica, vizuelna naratorka i istraživačica koja živi i radi u Belgiji. Njena praksa obuhvata ilustraciju, strip i participativne projekte, sa fokusom na odnos između memorije, društvenog angažmana i savremenih političkih i kulturnih konteksta, kroz vizuelno pripovedanje i kolektivne oblike refleksije. Objavila je više stripova, među kojima su „At Home“ (2023, Besna Kobila/Stripotetke), „Breaking the Silence“ (2023, System Comics) i „Drita’s Story“ (2021, Centre for Public History). U oblasti knjige za decu i mlade potpisuje „Sto lica stolica“ (2021, Kreativni centar) i „Moj Imaginarijum“ (2020, Umetnička knjiga). Boravila je na rezidencijama kao što su BAC Art Lab na KU Leuven (2025) i La Maison des Auteurs u Angulemu (2020), gde je razvijala projekte u oblasti stripa i eksperimentalnog narativa. Izlagala je u Belgiji, Francuskoj, Kini i Srbiji, uključujući samostalnu izložbu „What Should We Tell Them?“ u Sint Lucas Gallery u Briselu (2024) i učešće na Međunarodnom festivalu stripa u Beogradu. Njeni radovi povezuju strip, istraživački pristup i vizuelne eksperimente u savremenoj umetničkoj praksi.
Ana Petrović
Spajanje preko žice
digitalni print, 297 × 420 mm, 2026.
Devedesetih je moja rođaka otišla na poslovni put u Skoplje. Na recepciji hotela zamolila je za dva fiksna telefona. Kada je recepcionerka čula razlog, odmah joj ih je obezbedila. Rođaka je sa jednog telefona pozvala mog tatu u Beogradu, a sa drugog njegovu mamu u Splitu. Telefonske veze između ova dva grada bile su prekinute, a granice zatvorene. Na ovaj način, moj tata i njegova mama ponovo su bili spojeni.
Rođaka im je kroz suze prenosila pozdrave, brigu, čežnju… Usledilo je i neobično pitanje: „Vlado, dokle su ti deca?“ Moj tata je naveo razrede, na šta je njegova majka, a zatim rođaka, ponovila pitanje:
— Dokle su ti?
— Kako misliš „dokle su“? — pitao je moj tata.
— Do ramena, do lakta? Tvoju visinu znam, hoću da zamislim koliko su tačno porasli.
O umetnici
Ana Petrović (Beograd, 1989) je srpska likovna umetnica, ilustratorka i autorka stripa. Radi u oblasti ilustracije i likovnog opremanja knjiga za decu i odrasle, sa fokusom na narativni crtež i strip. Autorka je stripa „Toni Zec“, koji objavljuje na društvenim mrežama, kao i knjige „Stripoterapija“ (2022), za koju je 2023. dobila nagradu Dušan Radović. Diplomirala je 2012. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a 2013. završila master studije na odseku Primenjene grafike i ilustracije. Tokom 2015. boravila je u Malmeu, gde je radila u Centru za strip umetnost. Sarađuje sa izdavačkim kućama na ilustracijama knjiga i publikacija za decu, kao i sa kulturnim organizacijama i festivalima poput C31 i Krokodil. Njena praksa obuhvata rad u štampanim i digitalnim medijima, sa kontinuiranim fokusom na razvoj ilustracije kao narativnog sredstva i rada u okviru savremenog stripa. Aktivna je kroz samostalne i kolaborativne projekte u oblasti dečje kulture i vizuelnog izdavaštva u Srbiji.
Aleksandra Nina Knežević
Birds Between Cities / Ptice između gradova
digitalni print, 700 × 700 mm, 2022.
Bridge People / Ljudi mostovi
digitalni print, 700 × 700 mm, 2022.
Radovi su inspirisani književnošću i pitanjem kako slika može pokrenuti osećaj pre nego što je stranica otvorena. Grad se u ovim radovima pojavljuje kao muza, urbana simfonija oblikovana sećanjem i kretanjem. U Birds Between Cities grad se širi po krilima ptice u letu, dok Bridge People grad predstavlja kao mesto susreta, gde se životi ukrštaju i ostavljaju trag.
O umetnici
Aleksandra Nina Knežević je ilustratorka i grafička dizajnerka iz Sarajeva. Njena praksa obuhvata dizajn korica knjiga i ilustraciju, sa fokusom na konceptualni pristup koji povezuje ilustraciju i tipografiju u jasno strukturisane vizuelne narative. Sarađivala je sa brojnim izdavačkim kućama i kulturnim institucijama, uključujući Buybook (Sarajevo), Istros Books (London), Plato (Beograd), Zemaljski muzej (Sarajevo), Muzej ratnog detinjstva, Goethe Institut i EU House Sarajevo. Autorka je serije korica za bosansko izdanje knjiga o Hariju Poteru, kao i niza ilustratorskih i dizajnerskih projekata u međunarodnom kontekstu. Dobitnica je priznanja na manifestacijama kao što su Bologna Children’s Book Fair, Japan Design Foundation i 3×3 Magazine, a uvrštena je među 200 najboljih ilustratora prema Lürzer’s Archive. Bila je predsednica Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Bosne i Hercegovine. Njena praksa se razvija u okviru savremene ilustracije i dizajna u izdavačkom i kulturnom kontekstu.
Jana Adamović Yana
Razbiti okvire
digitalni print, 21 × 30 cm (prilagodljivo).
Razbiti okvire je nemi strip koji, iako inspirisan tragičnom pričom sukoba na području bivše Jugoslavije, teži univerzalnom. On se može dešavati na Balkanu ili bilo gde drugde na svetu gde postoji istorija sukoba i nacionalne mržnje. Odlučila sam se koncentrisati na iskustvo generacija koje dolaze nakon rata, koje u amanet dobijaju transgeneracijske traume, ratne ožiljke i nacionalističke narative, uz očekivanje da to svoje nasleđe dižu na pijedestal. Takvo društvo mlade generacije drži pod teretom prošlosti i nameće im vrlo uske okvire šta je prihvatljivo činiti, reći, misliti. Sve se to trudim u uprošćenim slikama prikazati u ovom kratkom stripu.
U priči dveju junakinja, okviri kadra postaju i okviri njihovog sveta. Onog trenutka kada postanu svesne jedna druge, i sagledaju se ne kao neprijatelji već kao dva ljudska bića, ti okviri moraju nestati. Samo zajedničkim naporom mogu pružiti ruku jedna drugoj. To je ujedno i moja nada i poruka: poput junakinja iz stripa, moramo razbiti nametnute okvire i prekinuti ciklus mržnje i nasilja.
O umetnici
Jana Adamović Yana je strip autorka i ilustratorka iz Beograda. Završila je osnovne i master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kao i osnovne studije francuskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu. Radi u oblasti autorskog stripa i ilustracije, sa međunarodnim objavama u Francuskoj, SAD, Španiji, Nemačkoj, Austriji i regionu. Sarađivala je sa izdavačima Editions Delcourt i Dark Horse Comics. Njeni radovi bave se društvenim i političkim temama, uključujući rodno nasilje, klimatsku krizu i istorijske konflikte. Kurirala je i realizovala izložbe „Ona se budi / BD Égalité“ i „Svet u oblacima“ u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji. Jedna je od osnivačica udruženja Stripotetke, koje promoviše autorski strip i vidljivost žena u stripu u Srbiji i regionu. Dobitnica je francuskog ordena Viteza reda umetnosti i književnosti (2019), nagrade Bogdan Kršić (2023) i BeFem priznanja „Bring the Noize“ (2024). Njena praksa razvija strip kao medij društvene kritike i narativnog istraživanja.
Impresum
Organizatorke: Fondacija Jelena Šantić i Fondacija Cure
Kustoskinja: Ana Simona Zelenović
Urednica kataloga: Irina Ljubić
Dizajn kataloga: Anastasija Pavić
Lektura: Jelena Vukićević
Štampa: Billboard Print
Preuzmite katalog izložbe (PDF)
Katalog je proizveden u okviru projekta „Aktivističko nasleđe — digitalni glasovi mladih za pravdu i sećanje u Srbiji i Bosni i Hercegovini“, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog kataloga isključiva je odgovornost Fondacije Jelena Šantić i Fondacije Cure i ne odražava nužno stavove Evropske unije.