Projekat Orhideja

NOVO MESTO SUSRETA U BEOGRADU

Svedoci smo događanja koja svakodnevno postavljaju vrednosti poput solidarnosti, pravičnosti i otvorenosti na veliki test ljudskosti, a koja pokazuju različita lica svakog pojedinca. Beskompromisnost, verovanje da drugome treba pomoći i istrajnost u doslednoj podršci jesu principi kojima se vodila Jelena Šantić u period kada je Zapadni Balkan bio proctor otvoren za sukobe, kada su postojale velike prepreke za revitalizaciju i normalizaciju života i odnosa među ljudima zemalja bivše Jugoslavije.

Jelena, kao i mnogobrojni njeni prijatelji iz organizacija civilnog društva, pronašli su u sebi izuzetnu snagu u borbi za bolje i pravednije društvo u kojem bi trebalo mi danas da živimo. U tome nisu u potpunosti uspeli, ali su inspirisali nove generacije da nastave putem koji teži ispunjenju tih ciljeva. Danas, 15 godina od kada Jelene nema, Fondacija “Jelena Šantić“ realizuje projekat “The Thriving Orchid – Artistic Installation with Scientific Character” koji uključuje izradu i postavku Spomen obeležja Jeleni Šantić, autora Mrđana Bajića, Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića u Parku mira “Jelena Šantić“ u Beogradu. Svojim značenjem spomen obeležje obogaćuje kulturni i obrazovni sadržaj lokalne sredine, šaljući poruke o interkulturalnosti, solidarnosti s uzajamnim poštovanjem različitosti. Orhideji nije potrebna svakodnevna već kontinuirana nega, kao što to zahtevaju i vrednosti slobodnog i otvorenog društva – poštovanje razlika među ljudima i podrška onima kojima je pomoć potrebna. Upravo to činila je i Jelena Šantić po kojoj je park pre 10 godina (2005) preimenovan (nekada se zvao Neimarski park).

Kroz rad sa učenicima i učenicama OŠ “Svetozar Marković” potvrdili smo da je svako dete iskrenije, slobodnije i kreativnije bez stega okruženja, bez nametnutih stereotipa, kao i u interakciji sa drugarima. Druženje sa novim drugarima iz hora AprilZmajJun pokrenulo je nove zajedničke planove i akcije. Bravo za klince i klinceze! Sigurni smo, da se među klincima i klincezama sa kojima smo radili, kriju neki novi borci za pravdu, za ravnopravnost, oni koji će pokazati da smo ipak bolje društvo nego što to danasizgleda.

Fondacija Jelena Šantić najtoplije zahvaljuje izvanrednim učiteljicama i njihovim đacima OŠ “Svetozar Marković”, dr Branislavu Šileru (Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu), Igoru Miroviću (ReefRoom) i Kosti Pavličeku (Ferroart), Horu AprilZmajJun i njihovim predivnim članovima i članicama, Grupi Škart, Ivani Leko i Snežani Skoko i njihovoj neicrpnoj energiji u radu sa decom i naravno Grupi 484. Najzad, Fondacija “Jelena Šantić“ upućuje neizmernu zahvalnost autorima Mrđanu Bajiću, Jelici Radovanović i Dejanu Anđelkoviću na njihovoj strpljivoj, predanoj razradi i realizaciji ove plemenite ideje za spomen obeležje Jeleni Šantić.

Želimo da, Park sa spomen obeležjem JeleniŠantić, koji ćemo otvoriti tokom 2016. godine, postane mesto susreta koje će svojom plemenitošću biti vredan, uzoran i podsticajan spomenikVračaru i svim građanima i građankama Beograda.

Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (Swiss Agency for Development and Cooperation), u saradnji sa Grupom 484, Opštinom Vračar i OŠ “Svetozar Marković”.

Irina Ljubić,

Fondacija Jelena Šantić

Pročitajte šta o Spomen obeležju Jeleni Šantić kažu autori. 

Mrđan Bajić

Jelica Radovanović

Dejan Anđelković

 

Zadatak, koga smo se prihvatili još 2010 godine, da osmislimo i izvedemo spomen obeležje Jeleni Šantić je iziskivao novi, donekle neuobičajeni pristup.

Ličnost Jelene Šantić je, posebnošću svoga delovanja, nesebičnog i samopregornog protesta protiv bezumlja rata i požrtvovanog pomaganja pojedinačnim, konkretnim žrtvama, zahtevala i specifično obeležje. Odlučili smo se za koncept koji odustaje od, u našoj sredini, uobičajenih deskriptivnih spomeničkih metoda, koji su fokusirani na izgled i stav ljudi i žena čiji opus beleže i slave. Ovoga puta, izvan epskog, tražena je plastička metafora, čije će prisustvo objasniti neuporedivi doprinos Jelene Šantić zajednici u kojoj je živela i delovala. Stoga smo se odlučili da pomerimo pažnju sa istrošenih i zloupotrebljenih narativa o velikim ličnostima, naciji i veliko-državnim pitanjima, na pojedinačni slučaj, na životnu egzistenciju koja je prepuštena na milost i nemilost zajednice i njenih predrasuda na vidljivom mestu, u parku, pred očima prolaznika.

Opredelili smo se za biljku roda Orhidaceae Cattleya koja ne uspeva u našim predelima. Fascinacija orhidejama leži u jedinstvenoj, neuporedivoj lepoti njenog cveta i posebnosti njenog staništa. Potrebani su joj specifični uslovi za opstanak kakvi nisu svojstveni svakom podneblju. Uprkos tome ljudi je neguju, održavaju i ovu formu usavršavaju preko dva milenijuma. Zahvaljujući požrtvovanoj ljudskoj nezi možemo je naći širom sveta.

Da bi ova biljka opstala u Parku mira Jelene Šantić bilo je potrebno da obezbedimo složeni, sofisticirani sistem koji održava njeno stanište i koji direktno zavisi od ljudske brige. Na neki način sudbina ove biljke je u „našim“ rukama.

Comments are closed.