Kulturni sektor u Srbiji je navikao da za finansiranje svojih projekata ne očekuje mnogo. Velike državne institucije su u velikoj većini glavni nosioci svih konkursa, a za predstavnike nezavisne kulturne scene, ionako minimalni budžet, izuzetno je ograničen.
Šta je alternativa?
Već godinama se priča o crowdfundingu, koji je pre nekoliko godina globalno eksplodirao i postao posebno popularan kada je u pitanju prikupljanje sredstava za projekte iz kulture i kreativnih industrija. To nije novi koncept, niti revolucionarna ideja. Štaviše, na jedan ili drugi način, i pod drugačijim imenom, crowdfunding postoji otkad postoji i tržišna razmena. Samo se sada preselio online.
Prema istraživanju agencije Brodoto iz 2017. godine, domaći kulturni sektor je bio dominantan sa 32% učešća u ukupnom broju pokrenutih kampanja iz Srbije na globalnim crowdfunding platformama.
Ali gotovo niko od njih nije uspeo. I ne da nisu uspeli, nego nisu bili ni blizu. Da li to onda znači da crowdfunding nije za kulturu, ili za organizacije iz Srbije? U čemu je bio problem?
Uzmimo za primer Nishville koji je prošle godine lansirao svoju crowdfunding kampanju na Indiegogo platformi, sa ciljem da prikupi 30.000 dolara. Nishville je ipak poznata organizacija, sa dugom tradicijom i vernom publikom. Znate koliko su prikupili u svojoj kampanji? Nula.
Ili Krokodil. Krokodil je definitivno brend. Pa ipak, njihova kampanja na istoj platformi je prošla samo malo bolje nego Nishville – prikupili su 9% od traženih 17.500 dolara.
Obe ove organizacije i njihovi projekti imaju publiku. Gde su onda pogrešili?
Nema jednostavnih i brzih rešenja
Crowdfunding je marketing. To nije čarobni štapić koji bilo kome omogućava da novac magično pristigne na vaš račun. Crowdfunding je kampanja, koja se radi planski, koju sprovodite na internetu, i koja za cilj ima donaciju. Zato svako iz kulture i svaki umetnik koji želi da lansira svoju crowdfunding kampanju mora de bude pomalo i preduzetnik/marketar. Ili da ima pomoć nekoga iz tih branši.
Da se razumemo – to nikako ne znači da se treba „prilagoditi“ estradi, ili bilo šta slično. Sasvim suprotno. To znači da vi kao umetnik ili organizacija iz kulture morate da budete inovativni i drugačiji, i još važnije – da gradite svoju zajednicu. Nigde na svetu ne sede ljudi za računarom, koji stalno posećuju bilo koju crowdfunding platformu, čekajući da se pojavi baš vaš projekat, kako bi donirali. Zajednicu dovodite vi, ne platforma.
Zajednica
Ako postoji jedna stvar koju treba da upamti svako ko želi razmišlja da pokrene crowdfunding kampanju, u kulturi ili bilo kojoj drugoj oblasti, onda neka to bude ova – ako želite da imate uspešnu crowdfunding kampanju, morate da imate već izgrađenu zajednicu koja će lansirati vašu ideju, raširiti uzbuđenje zbog vaše kampanje, i donirati prvih 30 procenata sredstava.
Ekipa koja je radila „Nebesku temu“, film o Vladi Divljanu je to znala. Gradili su zajednicu, širili uzbuđenje zbog filma, i u pravom trenutku rekli – potrebni ste nam da završimo ovaj sjajan projekat koji svi zajedno toliko volimo. Zato su prikupili za mesec i po dana kampanje prikupili 40.000 dolara.
I Nishville i Krokodil imaju svoje zajednice, ali se nisu njima obratili pri lansiranju svojih kampanju. Pokušali su da se obrate imaginarnom, stranom donatoru koji želi da donira za „razvoj kulture u Srbiji“. Takve stvari se ne dešavaju.
Naravno, neko će postaviti pitanje – a koliko su ljudi u Srbiji spremni da doniraju za kulturu? Kada pogledamo izveštaje o stanju dobročinstva koje objavljuje Catalyst Balkans, vidimo da na projekte iz kulture i umetnosti godišnje ode tek oko 2% svih donacija. Ali i to se može promeniti tako što ćemo graditi zajednice i stvoriti više prilika da podrže projekte iz kulture.
Srećom, i Krokodil i Nishville nastavljaju da žive. Nadamo se samo da ih prvo crowdfunding iskustvo nije obeshrabrilo. Sa ovim naučenim lekcijama, oni, kao i druge organizacije, mogu u bliskoj budućnosti da pruže svojim zajednicama priliku da budu deo stvaranja nečeg velikog i važnog. Jer za kulturni sektor u Srbiji crowdfunding može da ima višestruki značaj – može da podigne vidljivost organizacije i autora, ali i pruži priliku za mnogo dubljom vezom sa publikom.
Sanja Lazić, koordinatorka crowdfunding kampanja
Miloš Janković, menadžer komunikacija
Catalyst Balkans