Kada je Fondacija Jelena Šantić, u novembru prošle godine u Požegi, organizovala predstavljanje svoga programa „Hrabri iskoraci u novim kulturnim praksama“ pozvana sam da učestvujem u razgovoru na temu „Kulturne i umetničke prakse kao odgovor na izazove u lokalnim zajednicama“. Bila je to prilika da saznam nešto više o samoj fondaciji, da vidim kakve su inicijative do sada podržavali, ali i da razgovaramo o različitim izazovima, iskoracima, o hrabrim inicijativama, kao i o problemima koji prate realizaciju takvih umetničkih praksi. Sam program donacija namenjen je podsticanju društvenih promena u lokalnim zajednicama kroz inkluzivnu ulogu kulture i umetnosti.
Kako se više o programu govorilo, o njegovim ciljevima i dosadašnjim rezultatima, sve više sam bila sigurna koja se organizacija iz Požege svojim dosadašnjim iskustvima i aktivnostima potpuno uklapa u takve kriterijume. Prisetila sam se brojnih hrabrih iskoraka Darka Babića, akademskog slikara i osnivača udruženja Divinus Manus. Njegovih likovnih radionica sa decom i mladima sa invaliditetom koje je radio u Požegi i Arilju poslednjih godina. Setila sam se njihovih izložbi i aukcija sa kojih sam kući dolazila bar sa po jednom slikom, ali i sa onim što se novcem ne može kupiti, sa ogromnom radošću i ljubavlju koji su svima nama prisutnima na ovim događajima još dugo nakon toga grejali dušu. Takođe setila sam se, a nadam se da se i drugi sećaju njegove izložbe „Restart“ održane u Gradskoj galerji Požega februara 2014. godine, koja je nastala kao rezultat jednogodišnjeg procesa njegovog povratka umetnosti. Prilikom rada na ovoj izložbi Darko Babić je upravo ostvario tu specifičnu i iskrenu komunikaciju sa decom i mladima sa različitim formama tzv. invaliditeta i to jezikom vizuelnih umetnosti. Tada su nastale slikovnice – portreti koji su svakom učesniku – detetu i mladom čoveku, omogućili da se oseti sastavnim delom kako šire društvene, tako i umetničke zajednice, i da ravnopravno sa umetnikom stvara i učestvuje u prezentaciji zajedničkog dela. Sa druge strane, ona ogromna snaga dečje iskrenosti i radosti, neposrednosti i slobode za eksperiment, doprinela je tome da umetnik Darko Babić istraje na tom putu. Ovaj hrabri iskorak beležio je i dokumentarni film „Restart“ reditelja Dejana Petrovića, koji se i danas prikazuje na festivalima, u kulturnim centrima i u obrazovnim ustanovama i izaziva potrebu publike da nakon odgledanog filma, kroz razgovor podeli iskustva o emocijama koje film i njegovi junaci izazivaju, dajući nam veru i snagu da je sve moguće.
Ovakvi hrabri iskoraci su nastavljeni kasnije. Osnivanjem udruženja Divinus Manus u Požegi 2015. godine, Darko Babić odlučuje da nastavi svoj angažman na unapređenju umetničkog obrazovanja i stvaralaštva prvenstveno orijentisan na decu i mlade sa invaliditetom, kao i na druge marginalizovane kategorije društva.
I kako sam i očekivala, na konkurs Fondacije Jelena Šantić, udruženje Divinus Manis se javilo sa projektom „Čarobna stolica“, kojim se upravo kroz inkluzivno delovanje kulture i umetnosti, deca i mladi uvode u svet primenjene umetnosti. Zamisao autora projekta bila je industrijski proizvedene stolice, oslikavanjem zajedno sa polaznicima radionice, pretvoriti u unikatne umetničke predmete, a da potom po starom dobrom običaju, organizovati aukcijsku prodaju kojom se pored odavanja jedne vrste društvenog i javnog priznanja samim autorima, pruža i jedan vid materijalne satisfakcije. Na konkurs Fondacije Jelena Šantić je početkom decembra 2016. godine stiglo 116 projekata iz cele Srbije, žiri je sužavao izbor u dva kruga selekcije i projekat „Čarobna stolica“ je na finalu konkursa, nakon prezentacije u beogradskoj Kući ljudskih prava i demokratije, ušao u najuži izbor kada je pordžano ukupno šest projekata.
Početak realizacije projekta krenuo je tromesečnim održavanjem grupnih radionica mentora Darka Babića sa deset mladih polaznika, na kojima je nastalo bezbroj crteža, skica i idejnih rešenja. Nakon ovih radionica održavanih u prostorijama GASI (Građanske alijanse za socijalnu inkluziju), koje su pored kreativnog stvranja mladima omogućile i druženje i poboljšale kvalitet njihovih socijalnih interakcija, usledile su individualne radionice u ateljeu Darka Babića, kad se prešlo na oslikavanje stolica. Tome je prethodilo zajedničko donošenje odluke o izboru najuspešnijeg idejnog rešenja i ono se nakon toga realizovalo na glatkim i lepo obrađenim drvenim površinama stolica.
Pored svesti o tome da je četvoromesečni period druženja i krativnog rada kod mladih polaznika radionica upravo doprineo njihovom osnaživanju, uklanjanju stereotipa i predsrasuda i afirmaciji ideje o jednakim pravima i mogućnostima za sve, vizuelni likovni rezultat njihovog delanja je takođe fascinantan. Pred nama je deset istinski čarobnih stolica koje nas svojom lepotom i posebnošću osvajaju. Tu su oslikani mali svetovi velikih čarobnjaka. Predstvaljeni oblici kao što su oblaci i sunce, leptirići i srca, konj i razni cvetovi, kao i različite ispisane reči ili apstraktne dekorativne forme ukazuju na slobodu koja je autorima bila pružena. Izbor kolorita je, takođe, bio posebno važna i individulna stvar za svakog autora ponaosob, ali nam vedrina i razigranost ovih kolorističkih rešenja govori o samoj atmosferi u kojoj su ova prava mala umetnička dela u trajanju od četiri meseca nastajala.
I sad kad su čarobnjaci završili onaj kreativni deo posla, aukcija je trenutak kada će pokazati i svoju plemenitost i humnost. Deo od prikupljenih sredstava dobijenih prodajom čarobnih stolica biće odvojen za kupovinu električnih invalidskih kolica za Anicu Vasović iz Požege, kako bi se poboljšao kvalitet njenog života sa multileks sklerozom.
Pomozimo im u toj humanosti !
Sladjana Petrović Varagić, maj 2017.