Stara Vajfertova pivara, ponos Pančeva i najstariji industrijski objekat ove namene na Balkanu, propada. Tristoti rođendan je dočekala prazna i porušena, izgorela u požaru, polu-privatizovana i zatvorena za javnost. Nekada je ovo bilo mesto na kojem su se održavali balovi i dolazilo parobrodom iz Beograda na pivo i perece.  Danas je Stara Pivara arheološki skelet, urušenih zidova i krovova, nebezbedna za kretenje i prepuna smeća. Očigledno je prećutno iščekivanje da se ovaj spomenik kulture od velikog značaja sruši sam od sebe. 

Abraham Kepiš je osnovao industriju piva u Pančevu pre tačno trista godina (12. januara 1722. godine) na mestu, koje će kasnije nadogradnjom, postati poznato kao Stara Vajfertova pivara. Simbolično, 12. januara ove godine, ekipa Fondacije Neozoik zajedno sa Studijom arhitekture za decu La Villette iz Pančeva su predali predlog projekta za buđenje Stare Vajfertove pivare Fondaciji Jelena Šantić.

Naša akcija sa Pančevcima

Želeli smo da predstavimo prošlost ovog spomenika kulture, njegovu gorku sadašnjost i pronađemo rešenje za budućnost. Bilo je potrebno obratiti se sugrađanima, razdrmati njihovu apatičnost, probuditi bunt i navesti ih da razmisle o pitanjima: Zašto je nama važna Vajfertova pivara? Zašto je za nas bitno lokalno kulturno nasleđe? Zašto ponovo ne radi Vajfertova pivara? 

U nastojanju da dođemo do odgovora otkrili smo da su stariji građani Pančeva ozlojađeni, nešto mlađi nezainteresovani, a najmlađi u potpunosti neobavešteni. Pivara je sećanje na lepša vremena za deo naših sugrađana, a za neke samo razrušena zgrada sa skelama odakle padaju cigle. Za naše dve organizacje Pivara predstavlja mesto odrastanja, lokalni brend i kulturno nasleđe koje treba oživeti.  

Uspeli smo da pitanje očuvanja kulturnog nasleđa približimo Pančevcima različitih generacija na jednostavan i zanimljiv način i što je najvažnije  –  probudili smo zainteresovanost sugrađana za budućnost ovog spomenika. Naš pristup je podrazumevao: 

• radionice arhitekture za decu, 
• radionice arheologije za srednjoškolce, 
• uličnu akciju postavljanjae panoramskih ramova, 
• javnu tribinu sa izložbom dečijih radova i 
• dokumentarni film o Vajfertovoj pivari. 

Uramljivanje Pivare i radionice sa decom i srednjoškolcima

Prvom akcijom, uramljivanjem Pivare, skrenuli smo pažnju šetačima na Tamiškom keju  na ovaj kompleks koji je usled velike zapuštenosti postao neupadljiv i gotovo nevidljiv, iako ponosno dominira prostorom grada. Fotografisanjem Pivare kroz ram prolaznici su pravili uspomene telefonima koje će možda  jednog dana biti arhivski snimci. Porukom ispisanom na ramovima (#sačuvajmo_vajferta) pogledi prolaznika su tog dana bili upreti ka Pivari. Akcija je bila toliko uspešna da je iz susedne zgrade neko dobacio: „Hoće neko da je ruši, je l’ treba da silazimo?“ 

Nastavili smo organizujući radionice arhitekture za najmlađe na kojima smo okupile predškolce i osnovce izrađivali makete buduće Pivare i otvorili brojna pitanja:  Zašto ne obnovimo pivaru ili zašto je ne srušimo pa izgradimo lepšu i bolju? Zašto ne odvojimo novac od rođendana, svi damo pomalo i eto nam pivare? 

Priključili su nam se i gimnazijalci iz Pančeva, kao polaznici radionica na kojima su virtuelno iskopavali kompleks Pivare, onako kako će to raditi arheolozi 2122. godine. Neznajući da je pred njima fragmentovani lokalitet Vajfertove pivare, otvarali su polja i dobijali zagonetke koje su morali da reše i rekonstruišu prošlost – prostorije sa staklom i sa mašinama, bazene sa vodom, ugljenisane žitarice. Na numizmatičkoj radionici upoznali su se sa rimskim novčićima i Vajfertovim kolekcionarstvom koje predstavlja začetak nastanka današnjih muzejskih postavki.  

Naposletku radioničarskog rada, obe grupe su obilaskom  Pivare  zavirile u napuštene prostorije nastojeći da rekonstruišu gde se šta nalazilo i sudarile se sa realnošću. Po završetku obilaska na pitanje: Kako vam se čini Pivara?, dobili smo uglas odgovore: Fuuuuj! i Neću da idem kući! Dok su gimnazijalci stidljivo podelili kako tek sada shvataju kako se jednom novčanicom ponosimo Vajfertovim nasleđem, a zapustili smo njegovu zaostavštinu do krajnjih granica. 

Javna tribina o budućnosti Pivare

Društvene mreže su nam bile koristan alat da kulturu i edukaciju ponudimo Pančevcima i ostalim građanima Srbije svih uzrasta i interesovanja. Neprestano smo gradili  zajednicu i održavali komunikaciju sa građanima, stručnjacima  i organizacijama iz Pančeva.  Objavljivanjem fotografija, animacijama i anegdotama o stanju Pivare držali smo budnim javnost i pratioce na mrežama.  Želeli smo da Vajfertova rođendanska žurka traje što duže. 

I misija je uspela! Okupili smo stotinak ljudi na tribini u Narodnom muzeju Pančeva. Naše male arhitekte, sada već u ulozi ozbiljnih kustosa, izložili su svoja idejna rešenja (stvorena na radionicama) za buduću namenu Pivare. Izmaštali su da Pivara ima Muzej Pančeva, klizalište, zip line, filmski i muzički studio, štandove za prodaju kobasica i pereca, i naravno, da ponovo pravi pivo. 

Na dečiju maštu nadovezala se javna tribina. Postavili smo sebi, gostima i panelistima puno važnih pitanja: Odakle da krenemo? Da li se pivara uopšte može spasiti? Kako smo došli do toga da danas padaju cigle? Šta će nadležne institucije preduzeti? Zašto niko ne uključuje mlade? Da li je došlo vreme da zaboravimo staromodne načine rekonstrukcije spomenika kulture i da li možemo dečije ideje da implementiramo? Diskusija je bila žučna i burna, ali i produktivna. Građani Pančeva nisu zadovoljni, traže krivca, traže odgovornost, ali su spremni i da pomognu. 

Projekat završavamo kratkim filmom koji će nas uvesti u zaključane prostorije Pivare u koje danas niko ne može da uđe. Nadamo se da ćemo ga jednog dana gledati kao arhivski snimak stanja Pivare proleća 2022. godine i šta su o tome Pančevci mislili dok ispijamo pivo u rekonstruisanoj pivari. 

Na kraju je tek početak…

Mislili smo da drveni ramovi na pančevačkom keju neće preživeti ni sledeći dan, a dobili smo akciju popravljanja ramova od strane Pančevaca i aktivne dojave gde se koji ram srušio. Umesto jednostavnih dečijih crteža dobili smo arhitektonska idejna rešenja koja pariraju odraslim arhitektama. Umesto uspavanih slušača tribine, dobili smo žustru raspravu o budućnosti Pivare. Umesto očekivanog odbijanja molbe da zakačimo promotivne postore o tribini u pančevačkim kafićima, ugostitelji su tražili i po dva komada da zalepe u svoje izloge. Umesto bojazni da ćemo naići na potpuno zatvorena vrata u raznim institucijama, dobili smo pomoć Narodnog muzeja u Pančevu, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Turističke organizacije Pančeva, lokalnih medija i pojedinaca. 

Možda ovim projektom nismo fizički obnovili pivaru, ali jesmo idejno. Hrabro smo iskoračili. Posle mnogo godina, Pančevo je opet pričalo o Vajfertovoj pivari. Čini nam se da je ovo njen novi početak. 

I da ne zaboravimo:  #sacuvajmo_vajferta

—

Tekst je objavljen u okviru projekata Interkulturalni dijalog o Evropskoj uniji i Hrabri iskoraci. Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku pomoć Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna autor(autorka) i ta sadržina nipošto ne izražava stavove Evropske unije, BTD-a, niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.