Nekad ne možemo znati šta nam zaista treba. Nekada ne dobijemo ono za šta i ne znamo da nam je potrebno. Zajednički prostori koje delimo sa komšijama i komšinicama može biti neotkriven, nepostojeći. Prazni prostori, prostori u kojima ne vidimo potencijal na prvi pogled, mogu nam se činiti kao da su nešto što nam ni ne pripada. Tako je sve dok ne počnemo da razmišljamo o svojim slobodama. Sloboda je, za mene i u mom kraju gde sam odrasla, bila suživot i blizak odnos sa ljudima u mojoj zgradi i susednim zgradama u bloku. Nisu postojali neki posebni mehanizmi osvajanja tih zajedničkih prostora – sve što je postojalo bila je želja svakog od nas da se osetimo kao da negde pripadamo. Bake i deke su sedele na klupama predveče, ljudi s decom su šetali oko livade na kojoj su fudbal igrali dečaci i devojčice. Na terenu za košarku se navijalo za omiljeni tim iz kraja, dok su mladi pili pivo sve do kasno u noć i smejali se. Igralište je uvek bilo puno i deca su umela da ostave igračke u pesku jer se sve delilo – sve ono što bi ostavili sutradan bi našli na istom mestu. Nije postojao neki poseban način osvajanje zajedničkih prostora – osim te želje da se osetiš prijatno i slobodno među ljudima koji su ti u komšiluku. U nekom trenutku sm počela da primećujem da se po gradu sve više gradi i da klinci i nemaju baš parkiće, da zelene površine nisu preterano velike, nema drveća po kojem možeš da se penješ, sve je postalo parking ili neka neuređena površina puna korova i ambrozije. Nije tako svuda, naravno. Ali, ljudi koji su doživeli slobodu i zajedničke prostore u detinjstvu ili oni koji osećaju na koji način bi želel da žive – menjaju stvari. Na sopstvenu inicijativu. I onda se polako gradi zajednica. Jedna ili dve zgrade, ljudi različitih starosnih dobi, polova, interesovanja i profesija, osete potrebu da osvoje na najdivniji mogući način mali svet oko sebe. Ono što nam pripada jesu prostori koje možda nismo osetili, ali ih vidimo. Vidimo promenu i vidimo šta nam treba. Neotkriveno postaje otkriveno i jasno i odražava se u našim željama i inicijativama. Ljudi mogu sve zajedno – pa i da osvoje prostore koji bi ih činili slobodnim. Promene jesu sloboda.
Tekst i ilustracije: Jelena Jaćimović
