Marko Aurelije Prob, imperator rođen u Srbiji, prekinuo je viševekovnu zabranu proizvodnje vina u Rimskom carstvu i dozvolio da se zasadi vinova loza van današnje Italije na samo dva mesta u celoj Evropi – na Fruškoj gori i brdu Mons Aureus u Smederevu. 

Odmah iza ove važne istorijske činjenice, prosečni čovek ili žena kažu: “Znate li šta bi Nemci/Francuci/Japanci napravili od tog podatka?” Mašti ostavimo šta bismo MI mogli od tog podatka, kao i od svih drugih – od despota Đurđa, turskih vinograda, preko obrenovićevskog letnjikovca i hiperprodukcije vina, sve do zadruge i velelepnog starog vinskog podruma u Smederevu… Od svega je izgleda ostala samo Smederevska jesen, pomalo vašarska manifestacija koja je nedostojna nasledica sofisticiranih smederevskih izložbi vina od pre više od sto godina.  

Usnuli vinski grad

Vinsko nasleđe Smedereva ključno je za urbano formiranje grada, u svakom pogledu, počevši od njegovog rimskog (vinskog) temelja, preko srednjovekovne slave zalivene vinom, sve do formiranja prvog građanskog društva u 19. veku i njegovog procvata početkom 20. veka. Nekada prisutno u svakom domu, nakon toga – prisutno u priči i tradiciji, danas – skoro potpuno iščezlo iz svakodnevice Smederevki i Smederevaca. Više od trećine stanovnika Smedereva doseljeno je prethodnih decenija, i ovu temu još uvek ne poznaju u pravoj meri, a kohezivni potencijal same teme ostaje tako potpuno neiskorišćen. 

Jedan dragulj koji svedoči o ovom nasleđu je i stari vinski podrum, predivno, skoro mistično zdanje nedaleko od najužeg centra grada, staro preko sto godina, sa prilično dobro očuvanim starim ogromnim bačvama i mašinama neslućene vrednosti koje govore o industrijskom nasleđu grada. Podrum, zaključan i u paučini, nepoznat široj javnosti, propada čekajući na nas. 

Ovaj mogući javni prostor koji u poseduje žicu suštinskog identiteta grada bio je glasan zov za grupu entuzijasta iz udruženja Pro.Tok21 da vinsku tradiciju pokušaju ponovo da postave na pijedestal. Priča o lokalnoj održivosti grada ne može se nikako odvojiti od nasleđa i stvaranja novih okvira za njegov život u savremenom trenutku. Ako tome dodamo jedinstveni turistički potencijal dvostruke istorijske srpske prestonice kakvo je Smederevo bilo, sjaj srednjovekovne tvrđave, Dunav – onda vinsko nasleđe, osim temelja urbane kulture, postaje i šlag na torti u priči o razvoju grada. Sva logika je na našoj strani, krećemo u zagovaranje stare, a nove teme: vinsko nasleđe Smedereva!

Inicijativa 

Projekat istog imena sprovođen je tokom 2021. godine, od aprila do oktobra. Težnja je bila da se na prijemčiv način, uz uključene stručne saradnike i institucije kulture, u javnosti podigne tema kao novi imperativ gradskog identiteta koji je zapostavljen. No, kako pristupiti zagovaranju? Odlučili smo se za savremeniji pristup, alatima za sadašnjost i za budućnost, kroz uključivanje velikog broja istomišljenika i poznavalaca teme, uz pažljivo planiranu kampanju na društvenim mrežama. 

O vinskom nasleđu svakako postoji različita građa, rasuta u muzeju, arhivu, biblioteci. Kako bismo je mogli oživeti? Svakako je prvo moramo istražiti. U tu svrhu smo u istraživanje uključili zaposlene u ovim institucijama, kao iskusne mentore i skretničare za mlade istraživače. A ko su bili istraživači? Smederevski srednjoškolci! Profesori istorije svih 6 škola bili su pozvani da đacima preporuče letnji istraživački program, i tako se skupila nevelika, ali motivisana grupa. Ovi mladi ljudi zavirili su prvi put “iza scene” ustanova kulture, i kroz 2 meseca naučili kako izgleda istraživački proces. Nakon masovnog pretraživanja, probrana je građa o vinskim pričama grada, planirana za digitalizovanje. 

Sama okosnica projekta jeste bilo stvaranje platforme nasledje.rs, gde je na kraju probrana građa priložena, čime je postala dostupna svim građanima. Međutim, znali smo da samo “parkiranje vinskog blaga” na internetu neće biti dovoljno, pa je projekat predvideo jednu tzv. “udicu” za posetioce. Naime, određeno je 10 tema i kreirano je isto toliko tematskih digitalnih publikacija, nešto nalik stripu-slikovnici, prilagođeno mladima, kao važnoj ciljnoj grupi. Kreirali smo 10 tipskih plakata sa QR kodovima koji vode do ovih publikacija, a potom plakate dostavili školama i nastavnicima istorije. Na ovaj način dali smo doprinos učenju zavičajne istorije u svim osnovnim i srednjim školama Smedereva, a mlade pokrenuli da skeniranjem QR koda dođu na platformu, gde će, ako se zainteresuju – naći mnogo više! Eto kako je vinsko nasleđe ponovo postalo tema gde ga nije bilo!

Sa druge strane, tokom projekta smo pronašli dosta saradnika koji mnogo znaju o ovoj temi, kao i bivših radnika PK Godomin, koji su do pre 20 godina radili u masovnoj proizvodnji vina, pa smo njihova dragocena iskustva i znanja pretočili u video-priloge kratkog i zanimljivog formata, koje smo potom plasirali preko naših kanala na društvenim mrežama. Ovi video-sadržaji izazvali su neverovatne reakcije građana! Uz to, fotografisani pojedinačni artikli iz građe bili su izloženi u izlogu Arhiva, a vrhunac vinske priče bio je panel o vinskom nasleđu, koji je posetilo oko 70-oro veoma zainteresovanih ljudi. Vinska priča oživela je u samo par meseci.

A podrum? Nimalo skroman svedok svih naših priča, mistični intrigant čije su fotografije očarale mnoge i izazvale pažnju medija, bio je centralni motiv svih priča o vinu i novim potencijalima ove stare teme. Ova atmosfera dovela je do fantastičnog rezultata: foto-dokumentacija i situacioni plan poslužili su Zavodu za zaštitu spomenika da pokrenu inicijativu za postizanje višeg stepena zaštite ovog ugroženog objekta.

Oslobađanje duha iz vinske boce

Tema vinskog nasleđa se tokom nekoliko meseci projekta pokazala kao objedinjujući faktor za mnoštvo različitosti: za kulturne institucije i prosečne građane, “stare” Smederevke i Smederevce i one koji su od skoro na ovim prostorima, starije nostalgičare, i mlade savremene… Priča o vinu tek je načeta i kreirana je platforma za njeno dalje uzdizanje.  Kako će ovu priliku iskoristiti grad na Dunavu, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno je da je vinski duh (iz boce) pušten u grad snažnije nego u nekoliko prethodnih decenija, zahvaljujući aktivnom delovanju organizacije Pro.Tok21 kroz projekat Vinsko nasleđe Smedereva. Izvanredna povratna reakcija građanki i građana dokaz su ogromne potrebe da se zagovaraju ovakve teme koje suštinski pokreću i pojedinca i zajednicu, a nadograđuju njihovu identifikaciju sa prostorom u kome egzistiraju. 

Nataša Rašković

—

Tekst je objavljen u okviru projekata Interkulturalni dijalog o Evropskoj uniji i Hrabri iskoraci. Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku pomoć Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna autor(autorka) i ta sadržina nipošto ne izražava stavove Evropske unije, BTD-a, niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.