Pretpostavka je da umetnost treba izlagati u galerijskim prostorima u okviru postojećih ili privatnih kulturnih institucija i galerija, ali se postavlja pitanje da li takvi prostori mogu da zadovolje apetit kulturnih konzumenata, koliko su suštinski dostupni umetnicima i da li mogu u dovoljnoj meri da podrže potrebu umetnika za prikazivanjem njihovog stvaralaštva. Prostori/Spaces je neformalana grupa kreativaca iz Pančeva okupljena upravo oko ovih pitanja i kroz različite umetničke formate bavi se temom prezentacije umetnosti u vaninstitucionalnim okvirima sa ciljem upoznavanja šire javnosti o neraskidivoj vezi između savremene nezavisne umetničke produkcije i nedostatka prostora za prezentaciju iste.

Grad kakav poznajemo se briše samo na osnovu zahteva investitora, dok se kulturno-istorijski spomenici zapuštaju do momenta kada bivaju toliko nefukcionalni da moraju da se sruše. Po već utvrđenoj praksi na mestima takvih zdanja grade se isključivo objekti savremenih estetskih karakteristika, bez obraćanja pažnje na arhitektonsku celinu, isključivo stambenih kapaciteta. Ovakva praksa je vrlo štetna za trenutni momenat jer je Pančevo jedan od gradova koji je izgrađen na multinacionalnosti i kao takav mogao bi da posluži kao model funkcinisanja u vremenu narastajućih nacionalističkih tendencija u društvu. Takođe, kulturna scena je svedena samo na državne kulturne institucije čiji su programski kapaciteti smanjeni poslednjih godina što zbog smanjenog budžetiranja kulture od strane države, ali i zbog gubitka prostora nakon procesa restitucije. U Pančevu ne postoji ni jedan vaninstitucionalni prostor za organizaciju kulturnih sadržaja, ukoliko ne računamo povremene izložbe u kafićima čiji je osnovni posao uslužna delatnost. Ovakvi prostori ne mogu i ne smeju biti kompromis jer svojim kapacitetima ne mogu u potpunosti da zadovolje potrebe za ozbiljnijom produkcijom i prezentacijom umetnosti i kulturnih praksa uopšte, a blizina Beograda ne sme se smatrati kompromisom za neodstatak sopstvenih kapaciteta.

Izložba Prostori budućeg sećanja u nekadašnjem bioskopu Vojvodina u Pančevu

Projektom Prostori budućeg sećanja neformalna grupa Prostori u saradnji sa umetnicima, gradskim institucijama, različitim udruženjima, inicijativama i pojedinicima u gradu, otvorila je za javnost na 10 dana, za potrebe realizacije multimedijalne grupne izložbe, prostor nekadašnjeg bioskopa Vojvodina u zgradi Trubača, sagrađenoj oko 1830. godine u Pančevu, koja je jedan od objekata od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja i kultno mesto susreta u pančevačkoj prošlosti. Bioskop prema nezvaničnim informacijama ne radi od 1999. godine, već duži niz godina je u procesu restitucije, a povremeno se otvara za potrebe programa Kulturnog centra Pančeva i Nova festivala. U međuvremenu, kao i većina kultuno-istorijskih spomenika koji dele sudbinu ovog prostora propada.

Na izožbi su predstavljeni radovi umetnica i umetnika iz Pančeva, Beograda i Beča, koji se u svom radu bave pitanjima prostora, prostora sećanja, ali i društvenim komentarom, kroz medij slike, animacije, crteža, videa, video mapiranja, 3d printa i audio-kompozitnog ambijenta. Svi ovi umetnici pozvani su kako bi kroz različite poetike uspostavili međusobnu komunikaciju radovima i dodatno potencirali naslovnu temu projekta te je i izložba nosila naziv Prostori budućeg sećanja. Šira javnost je o projektu i izložbi informisana putem društevnih mreža, najavni tekstovi objavljeni su na internet portalima elle.rs, wanted.mondo.rs, oblakoder.rs, ali i u internet radio podkastu Pančevox gde je autorka projekta, osnivačica neformalne grupe Prostori  i viuzelna umetnica Sanja Momčilović detaljno govorila o Pančevu, problemima koje sa sobom nose dugorični procesi restitucije i o nemaru kako prema kulturno-istorijskim spomenicima, tako i prema kulturnom diverzitetu za koji u Pančevu postoje svi potrebni kapaciteti, ali i kulturi i umetnosti u gradu uopšte. Nakon izložbe Politika je objavila intervju sa autorkom projekta i vlasnicima Vladimirom Živkovićem i Mirjanom Pleštić iz Novog Sada koji su nasledili jedan deo Bioskopa Vojvodina, i koji su nesebično ustupili prostor i čak naglasili da će uvek podržati kulturne događaje u njihovom prostoru, ali i da su već godinama spremni da ovaj prostor ostave gradu u zamenu za drugi njima odgovarajući kako bi on ostao na raspolaganju gradskim institucijama. Medijski prostor iskorišćen je maksimalno kako bi prikuvao pažnju građana Pančeva, ali i šire jer se projekat bavi jednim od gorućih pitanja, koji prevazi umetničke prakse, i tiče se pitanja dostupnosti resursa u ovkiru gradske celine.

Saradnja sa gradskim kulturnim institucijama, nevladinim sektorom i pojedincima

Kako bi se realizovao projekat koji je zahtevao postavku tehnički vrlo zahtevnih radova neformalna grupa je potraživala opremu i komunicirala sa svim gradskim institucijama, te su Kulturni centar Pančeva, Narodni muzej u Pančevu i Gradska biblioteka ustupili svoju opremu, Sinhro Hub coworking prostor je pomogao u pripremnom periodu tako što je ustupio svoje prostorije za nekoliko sastanaka sa umetnicima, a kasnije i sa umetnicima i studentima koji su bili pozvani da se uključe u realizaciju projekta kroz dežurstva na izložbi. Sihno Hub je takođe ustupio mobilijar, a Štab Pogon projektor potreban za predavanje Digitalna umetnost i hakovanje budućnosti Uroša Krčadinca, docenta na Fakultetu za medije i komunikacije, digitalnog umetnika, informatičara i pisca, kome je prisustvovalo oko 30 ljudi, a neki od posetioca su došli iz Beograda i Novog Sada. Aktivisti iz Inicijative Odbranimo Teslu Pančevo sve vreme su pomagali tokom realizacije projekta. Projekat je na kraju uključio umetnike, gradske institucije, udruženja, inicijative i različite pojedince u Pančevu, ali i van njega, koji su nesebično pomogli u kompletnoj realizaciji projekta i otvorio prostor komunikacije i buduće saradnje i potvrdio da postoje kapaciteti i želja i volja građana da se uključe u kreiranje i pomognu kulturni diverzitet grada, ali i da postoji izuzetna zainteresovanost za suštinsku zaštitu i korišćenje kulturno-istorijskih spomenika Pančeva. Najbolji dokaz ovih tvrdnji jeste posećenost otvaranja, ali i daljeg toka izložbe gde su svakodnevno dolazili posetioci, neki od njih zainteresovani za prostor gde su nekada gledali filmove, drugi zainteresovani za radove i izložbu.

Što se tiče samih institucija i njihovog doprinosa, osim ustupanja potrebnih resursa za realizaciju izložbe, na inicijativu koordinatorke projekta koja je nakon dve godine godine jedna od prvih koji su ušli u prostor Bioskopa Vojvodina, saniran je kvar na delu krova iznad projektorske kućice ispred bioskopske sale. Sanja Momčilović je videla oštećenje iznad projektorske kućice nakon jednog od prvih obilazaka i alamirala je Kulturni centar Pančeva. Nakon nedelju dana saniran je kvar za koji se ispostavilo da već tri godine ne postoji rešenje jer niko od nadležnih zbog komplikovanog imovinskog pitanja nema odgovor, ali ni odgovornost. Izvršen je pritisak dovođenjem arhitekte i vrlo upornim razgovorima sa institucijama koje su nakon par dana rešile da preuzmu korake i spreče dalje urušavanje krova ovog istorijskog zdanja. Sanacija krova plaćena je sredstvima stambene zajednice. Postavlja se pitanje da li bi do ovakvog ishoda ikada došlo da nije krenuto u realizaciju projekta s obzirom na to da su i Kulturni centar i naslednici znali da su rogovi na jednom delu krova pali i probili karatavan iznad projektorske kućice ispred bioskopske sale i da konstrukcija krova kisne već duže vreme, čime se dovodi u opasnost da se rušenjem krova ugrozi bezbednost ljudi u samom centru grada. 

Povezivanje i doprinos u okviru zajednice

Projekat Prostori budućeg sećanja uspeo je vrlo uspešno da poveže i aktivira vrlo široku gradsku zajednicu. Iskustva u saradnji sa institucijama bila su i više nego pozitivna i vrlo važna jer institucije raspolažu resursima koje su nesebično ustupile za potrebe projekta nezavisne umetničke produkcije. Više gradskih inicijativa je povezano tokom realizacije. Različiti aktivisti, članovi inicijativa i udruženja i mediji bili su i više nego zainteresovani za projekat, te su svakodnevno komunicirali i razmenjivali znanja i pomagali se u realizaciji. Nakon otvaranja izložbe 15. aprila 2022. publika je pozvana da u pančevačkoj pivnici Slad svojim donacijama pomogne prikuljanju sredstava za Lokalnu Fondaciju Pančeva, koja od 2020. godine preko svojih konkursa vraća sredstva u zajednicu podržavajući različite gradske inicijative za unapređenje života u Pančevu. 

Neformalna grupa Prostori smatra da ovo treba da bude standardizovan model saradnje između grada i nevladinog sektora i pojedinaca. Ovakav vid udruživanja umetnika, institucija, kulturnih radnika i građanstva u korišćenju gradskih kapaciteta neophodan je za proširivanje kapaciteta i otvaranje novih i kreativnih mogućnosti delovanja u gradskoj sredini. 

Sanja Momčilović 

—

Tekst je objavljen u okviru projekata Interkulturalni dijalog o Evropskoj uniji i Hrabri iskoraci. Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku pomoć Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna autor(autorka) i ta sadržina nipošto ne izražava stavove Evropske unije, BTD-a, niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.