Autorica: Anita Kajtazi

 

Istorija, identitet i kultura Roma

Istorijski gledano, Romi su se uvek selili. Migracija je vekovima bila sastavni deo života ovog naroda i način opstanka u različitim društvima i kulturama. Uprkos brojnim promenama i prilagođavanjima, uspeli su da sačuvaju svoj identitet, jezik, kulturu i tradiciju. Romski jezik danas karakteriše čak 16 različitih dijalekata, koji su se kroz generacije prenosili i očuvali među Romima širom sveta.

U svetu danas živi oko 12 miliona Roma. Na prvom Romskom kongresu, održanom 8. aprila 1971. godine u Londonu, ustanovljena je romska zastava – plava boja predstavlja nebo, zelena zemlju, dok crveni točak simbolizuje kretanje Roma širom sveta. Tada je proglašena i himna „Đelem, Đelem“, kao i Međunarodni dan Roma, koji se obeležava svakog 8. aprila.

Predrasude i stereotipi prema Romima

Ako pogledamo predrasude koje većinske zajednice imaju prema Romima, one se najčešće svode na stereotipe da su Romi prljavi, neobrazovani i skloni krađi. Upravo zbog toga me takvi stavovi bole, jer znam da iza njih stoje neznanje, nerazumevanje i nedostatak stvarnog kontakta sa romskom zajednicom. Takve predrasude ne nanose štetu samo ljudima na koje se odnose, već dodatno produbljuju podele i udaljavaju ljude jedne od drugih.

Umesto da pokušamo da se međusobno upoznamo i razumemo različitosti, često biramo da verujemo unapred stvorenim slikama i mišljenjima. Smatram da je važno otvoreno govoriti o ovim problemima, jer jedino kroz obrazovanje, empatiju i lična iskustva možemo razbijati stereotipe i graditi pravednije i humanije društvo.

Digitalni svet i savremene predrasude

S obzirom na to da danas živimo u digitalnom svetu, informacije nam postaju dostupne veoma brzo, često bez proveravanja izvora i tačnosti podataka. Upravo zbog toga dolazimo do situacije da ljudi koji kreiraju različite programe i postavljaju sadržaje na internet u njih nesvesno unose predrasude koje postoje već decenijama.

Ako danas pogledamo aplikacije koje generišu fotografije i unesemo zahtev poput: „Napravi mi fotografiju Romkinje“, vrlo često će se automatski prikazati slika bose žene u dugoj šarenoj suknji ili haljini, sa maramom na glavi, kako prosi ili igra. Takvi prikazi pokazuju koliko su stereotipi o Romima i dalje duboko prisutni u društvu i koliko se određene predrasude prenose čak i kroz savremene tehnologije. Nažalost, ukoliko se ne daju precizna uputstva i kontekst, teško je dobiti realan i objektivan prikaz romske zajednice.

Položaj Roma tokom ratova devedesetih

Položaj Roma tokom ratova devedesetih bio je izuzetno težak. Romi su često bili primorani da obavljaju poslove koje drugi nisu želeli da rade, poput iskopavanja grobova i drugih teških i ponižavajućih poslova. Tokom istorijskih progona i ratova bili su izloženi brutalnom nasilju, dok su njihovi životi često smatrani manje vrednim.

Ni danas se ne zna tačan broj ubijenih Roma, niti su mnoga njihova imena i identiteti zabeleženi. Stradanje Roma ostalo je nedovoljno dokumentovano i često zanemareno u javnim narativima o ratovima i zločinima. Žene su bile izložene različitim oblicima nasilja, uključujući seksualno nasilje, bez obzira na godine života.

Romi kao narod kroz istoriju retko su bili u potpunosti prihvaćeni od strane društva. Često su bili primorani da se prilagođavaju različitim zajednicama i okolnostima kako bi opstali i preživeli.

Istraživanje o raseljenim Romima sa Kosova*

Kada smo radili istraživanje o ratovima 1990-ih godina kroz projekat YSK (YOU SHOULD KNOW), došli smo do podataka o tome sa kakvim su se izazovima i iskustvima suočavali Romi na Kosovu*, na osnovu terenskog rada u Nišu, Kraljevu, Bujanovcu i Vranju. Ovo istraživanje[1] omogućilo nam je da bolje razumemo posledice raseljavanja Roma tokom rata, kao i prepreke sa kojima se i danas suočavaju u ostvarivanju jednakih mogućnosti u društvu.

Tokom sprovođenja istraživanja prolazili smo kroz veoma težak i emotivan proces prikupljanja podataka, jer je ova tema za mnoge ispitanike i dalje bolna i traumatična.

Romi koji se suočavaju sa prošlošću ratova u bivšoj Jugoslaviji, posebno raseljeni Romi sa Kosova*, u većini slučajeva ne žele da govore o tim iskustvima niti da se vraćaju u prošlost, jer im je veoma teško da ponovo proživljavaju ono što su doživeli tokom tog perioda. Ipak, nekolicina njih skupila je snagu da sa nama podeli svoja iskustva. Scene koje su opisivali bile su izuzetno potresne i traumatične, toliko da je i našem istraživaču bilo potrebno vreme da sve procesuira i pretoči u pisanu formu.

„Priče koje mire“ – umetnost kao prostor suočavanja sa prošlošću

Kroz projekat „Linkuj promenu“ želeli smo da otvorimo prostor u kome bi mladi mogli da se suoče sa prošlošću i ispričaju svoje priče na način koji im je blizak. Vođeni iskustvima svakodnevne borbe sa predrasudama i nejednakim mogućnostima, osmislili smo umetničku kampanju na društvenim mrežama kroz koju bi mladi Romi, posebno oni raseljeni sa Kosova*, predstavili svoje radove na temu ratova devedesetih i svega što ti događaji za njih znače.

Ideja je bila da kroz umetnost progovore o onome što često ostaje neizrečeno i da pod nazivom „Priče koje mire“ pokažu kako se razumevanje i dijalog mogu graditi upravo kroz lična svedočanstva. Ovaj projekat dao nam je priliku da se još jednom osvrnemo na važnost ove teme za romsku zajednicu, sa posebnim akcentom na mlade raseljene sa Kosova*, koji su danas gotovo nevidljivi u društvu. Upravo oni nose teret prošlosti, ali i snagu da kroz obrazovanje, kreativnost i lični razvoj menjaju sliku o sebi i svojoj zajednici.

Iako ova inicijativa nije zaživela onako kako smo želeli, ostala je snažna ideja i podsetnik koliko je važno da se njihov glas čuje. Verujemo da će doći trenutak kada će ove priče dobiti prostor koji zaslužuju i doprineti većem međusobnom razumevanju i stvaranju inkluzivnijeg društva.

Zajednička iskustva mladih u regionu

Tokom škole „Linkuj promenu“ primetila sam da mladi u Srbiji dele veoma slične probleme sa mladima iz regiona. Upravo je to bio jedan od najvažnijih utisaka koje sam ponela iz škole. Sa druge strane, odrasli i stariji koji su preživeli ratove devedesetih i dalje nose istu bol i traumu, zbog čega im je i danas veoma teško da govore o tim iskustvima i vraćaju se na te događaje.

 

 

 

O autorici

Anita Kajtazi je studentkinja master studija na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Menadžerka je događaja u udruženju Romani Asvin, koje se bavi obrazovanjem mladih Roma i Romkinja. Pored tema vezanih za obrazovanje Roma i Romkinja, posebno su joj važne teme rodne ravnopravnosti, prava žena, nasilja nad ženama i tranzicione pravde. Takođe je volonterka Ujedinjenih nacija i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava. Voli da putuje i upoznaje različite ljude i kulture.

* Sva pominjanja Kosova treba da budu shvaćena u kontekstu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999). Za Evropsku Uniju, ova oznaka ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SBUN 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

[1] Ovo i slična istraživanja su dostupna na www.romaniasvin.org⁠