Inkluzivni kinoklub Moj krupni plan (MKP) okuplja tinejdžere iz različitih društvenih grupa u Beogradu od 2017. godine. Njegova vrednost je što mladima pruža podršku dat izraze svoje ideje, potrebe, telente ili kritike negativnih društvenih pojava kroz prevashodno filmsku umetnost. Nastao je iz potrebe članova udruženja građana Satibara da doprinesu smanjenju predrasuda i diskriminacije u društvu, za šta smo upotrebili jezik kojim najglasnije govorimo – film. 

Međutim, nismo smatrali dobrom praksom da mi snimamo filmove o, recimo, mladima iz domova ili prihvatilišta, ili o etničkim manjinama, već da oni budu ti koji će uz našu pomoć, u jednom kreativnom procesu poverenja i povezivanja, stvarati autentične filmove koji se obraćaju široj zajednici.

Pored toga što su većinski članovi MKP-a mladi iz marginalizovanih grupa, aktivnosti kluba neretko obuhvataju i marginalizovana područja u Srbiji, a ponekad i u inostranstvu. Kroz praktične radionice, koje su fokusirane na film i nove medije, mladi dobijaju priliku da svoja različita društvena iskustva ujedine u stvaralačkom procesu koji traje nekoliko meseci i čiji glavni princip je da prati njihove ideje i potrebe, a ne unapred zakucane module. Program kinokluba se finišira stvaranjem zajedničkog filma, koji može biti bilo kog žanra i roda. 

Pozdrav iz kraja!

Inicijativa Pozdrav iz kraja (PIK) nastala je početkom 2020. godine, u težnji kinokluba da doprinese decentralizaciji kulturnih i umetničkih sadržaja, kao i da stimuliše pokretanje različitih procesa u društvu kroz filmsku umetnost i nove medije. Zahvaljujući podršci FJŠ, u proteklih nekoliko godina smo dobili priliku da realizujemo projekte MKP-a koje smo nazvali Šira slika, Pozdrav iz kraja – Mirijevo i Pozdrav iz kraja – Dolovo. 

Dok smo se u okviru  Šire slike fokusirali na samorefleksiju mladih iz beogradskih domova za decu bez roditeljskog staranja i njihovih vršnjaka, Pozdrav iz kraja nam je doneo priliku da razvijemo nove aktivističke umetničke prakse. 

Tako smo 2020. u Mirijevu, u saradnji sa Sedmom beogradskom gimnazijom, radili na tri fronta – vajarskom, dizajnerskom i filmskom, putem kojih su mladi ostavili svoj trag na lokalu kroz izložbu, klupu-instalaciju i dokumentarni kolažni film. Učesnici su pokrenuli pitanja upotrebe prostora i potencijala svog kraja, a pre svega nedostatka umetničkih i društvenih sadržaja. 

Zatim smo 2021. otišli korak dalje. Odlučili smo da testiramo svoju metodologije van bazične lokacije, i skoknuli smo do Dolova. Ovo seosko naselje pripada teritoriji grada Pančeva i ono, poput drugih manjih sredina, pati od nedostatka umetničkih programa, dok se društveni i kulturni život odvija u gradovima. Obiluje kulturnim i prirodinim nasleđem čiji potencijali uglavnom nisu iskorišćeni, već, kao što su nam mnogi odatle rekli: Ovde ima samo folkolor. Zbog toga smo izabrali da podržimo lokalne mlade da pokrenu sadržaje, javne događaje i programe koji su njima važni, da oni budu glasnogovornici svoje zajednice i da budu adekvatno priznati u njoj. 

Lančana reakcija

Lokalni resurs na koji smo se usmerili u Dolovu ticao se nematerijalnog kulturnog nasleđa – društvenog života sela i tradicionalnih oblika komunikacije. Obradili smo temu društvenih mreža pre interneta. Za nas je bio izazov okupiti grupu za radionice u mestu u kom nema sličnih aktivnosti, niti poznajemo meštane. Vrlo brzo smo uvideli da savremene metode promocije nemaju nekog značaja u manjim sredinama. Zato smo pojačali kačenje plakata na oglasnu tablu na kojoj se oglašavaju čvarci, sir i vunene čarape, i pojavljivali se na svetlećoj reklami koja je neka vrsta seoskog Tvitera, ali najveći uspeh je ipak imao princip od usta do usta, koji je ubrzo prerastao u od vrata do vrata. Neposredan kontak je bio presudan. Već nakon nekoliko naših dolazaka, većina aktivnih lokalaca nas je znala. Kad bismo se pojavili u domu kulture, penzioneri su već igrali šah ili domine i ljubazno nas pozdravljali, a deca bi trknula biciklom da obaveste još neke drugare da smo tu. Uvideli smo bitnu stvar u vezi sa uspešnim pokretanjem ovakvih edukativnih programa: Bolje imati jednu motivisanu osoba sa lokala, nego pet školovanih promotera iz velikih gradova.

Na kraju je čak došlo do toga da vodimo dve radioničarske grupe: Sovice (niži razredi osnovne) i Nikasake (tinejdžeri). Tako se naš planirani broj radionica duplirao, kao i broj snimajućih dana i kratkih filmskih vežbi. Kroz intervjue, kućne posete, demonstraciju starih društvenih igara, pa čak i radionicu etnoslikanja kod lokalnog Boba Rosa, istraživali smo načine upotrebe seoskih pradruštvenih mreža.

Kratkometražni film koji smo zamislili na početku prerastao je u celovečernji hibridni dokumentarac pod nazivom DolovoBook. U pitanju je prvi film koji se bavi očuvanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz svojevrsni dijalog sa društvenim mrežama. Konkretno, istraživan je društveni život sela pre pojave digitalnih medija, interneta, pa čak i radija, i kontrastiran sa savremenim oblicima komunikacije. U filmu su kroz intervjue, digitalne grafike i animacije, specifične vizuale i montažu koji prate princip društvenih mreža, zabeleženi načinima komunikacije i društvenih navika lokalne zajednice predinternetskog doba. DolovoBook prati profile različitih žitelja, njihove priče i njihove virtuelne aktivnosti koje vode u intrvjue i nove klipove. 

Mnogo procesa je začeto baš kroz ovo međugeneracijsko povezivanje i aktiviranje meštana da se uključe u film. Tako su „stari bećari“ čak učestvovali u organizaciji zaboravljenog bubca (sviranja i pevanja na ćošku dve ulice), a na završnom filmskoj večeri su pčelari, vinari, majstorice za štrudle, rukotvorine i poznati bluz bend Soul Stemaers, poreklom iz Dolova, podržali događaj učešćem na pratećem bazaru, kroz radionice, pezentacije i muzički program. Takav doprinos od same zajednice i tu količinu uključenosti zaista smo retko sretali. 

Ostvarili smo vrlo čvrsto, kreativno i produktivno partnerstvo sa dolovačkim domom kulture. Ostali smo u kontaktu, smišljamo letnji filmski kamp. Sara S. (13) i dalje istražuje studije produkcije, naš suđeni menadžer Stefan još mašta da promeni svoju profesiju programera i bavi se projektima u kulturi, a direktor doma kulture Miroslav, koji je otpevao i na gitari odsvirao nekoliko autorskih pesama za DolovoBook – otkad je počeo, više ne staje. 

Veoma nas inspiriše što je ovaj naš pristup od 7 do 77 probudio u selu energiju i posebnu zainteresovanost da se ponovo oživi biosokop u Dolovu, kao i da stariji sugrađani razgovaraju sa mladima o svojoj nedigitalnoj mladosti, ali da ne beže ni od toga da se pojave na TikTok-u.

Marija Rodić

—

Tekst je objavljen u okviru projekata Interkulturalni dijalog o Evropskoj uniji i Hrabri iskoraci. Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku pomoć Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna autor(autorka) i ta sadržina nipošto ne izražava stavove Evropske unije, BTD-a, niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.