Klub finih zanata iz Mošorina promoviše zaboravljene tehnika gradnje, čuva i unapređuje graditeljsko nasleđe od zemlje kroz teoriju i praksu organizujući radionice, kampove i škole arhitekture. LALA Earthland festival je nastao iz potrebe da ispitamo upotrebu nepečene zemlje i van arhitekture, u drugim umetnostima i u saradnji sa ljudima iz drugih struka. Festival je održan dva puta do sada uz neviđene izazove koji nas nisu zaustavili. Naprotiv, već pripremamo treće izdanje ovog leta.

Tokom Regio Earth festivala, čiji smo domaćini bili 2019.godine (a koji svake godine putuje između Mađarske, Rumunije i Srbije), voditelji iz Čilea, Češke i Portugala su svakodnevno organizovali radionice za decu iz Mošorina u dvorištu vrtića i osnovne škole. Oduševljena deca su zamolila da im napravimo kućicu od zemlje u vrtiću i tada je nastala ideja osnivanja lokalnog LALA Earthland festivala. 

Muke prvog LALA Earthland festivala

Prvo izdanje festivala iz 2020. godine  je ponudilo deci u malim sredinama zdrave i kvalitetne događaje, a deci iz gradova i stručnim licima koja rade sa decom  približilo mogućnosti rada sa prirodnim materijalima i u urbanim sredinama. Program je bio sačinjen od brojnih radionica, performansa i predstava otkrivajući beskrajne mogućnosti rada sa zemljom i drugim prirodnim materijalima.

Prvobitna ideja bila je da se festival odvija u Mošorinu i Titelu na nekoliko lokacija: radionice u vrtiću, performansi na plaži u Titelu, a predstave u bioskopskoj sali u Mošorinu. Planirano je da program vode umetnici i treneri koji su prošli kroz naše obuke i radionice, odnosno koji su želeli da svoj dosadašnji rad povežu sa materijalom zemljom i iskoriste festival kao mesto za eksperiment i kreativnu razmenu. 

Nažalost, lokalni sveštenik je pokušao je da, kroz lažne profile na društvenim mrežama, šireći neistine, zastrašujući zajednicu, kreirajući razdor i pozivajući desničarske grupe na akciju protiv nas, onemogući održavanje festivala. Svi dogovoreni prostori su nam otkazani, a mi smo bili na ivici da odustanemo od održavanja festivala. Ipak, ohrabreni podrškom koju smo sve vreme imali od  Fondacije Jelena Šantić i Rekonstrukcije ženski fond, održali smo festival uz malo zakašnjenje i sa izmenjenim programom isključivo u dvorištu  udruženja u Mošorinu. 

Osim brojnih radionica (dve kućice, scenografija, police-košnice, džinovsko gnezdo, maske, posude, mural), održane su popodnevne sesije (izložba fotografija, taktilne i body paint), predavanje „Tajne lesne prašine“,  cirkusarije sa Kreativnim pogonom i nekoliko scenskih događaja sa Tanjom Babić i Jelenom Janev – Distanciranje: potreba za blizinom, Večernja scena: toplina zajedništva i Potraga za morem. Sva tri događaja prikazana su kasnije i na 22.salonu arhitekture u Novom Sadu u kategoriji Eksperiment u arhitekturi.

Iako nismo napravili ono što smo želeli za decu i zajednicu i nismo ostvarili saradnju sa lokalnim institucijama, postigli smo neke druge neočekivane efekte – od tridesetak bivših polaznika i sadašnjih članova udruženja oformila se snažna mala zajednica umetnika i entuzijasta spremnih da nastavi saradnju; dobili smo veliku podršku od pojedinaca, udruženja i organizacija van lokalnog konteksta sa kojima do sad nismo sarađivali; a najznačajnije je bilo što su nas pojedinci iz lokalne zajednice podržali dolaskom na festival. Gordana Ilić Momčilović, koja je snimala film o festivalu, poslednjeg dana je popričala sa ljudima u zajednici i niko od njih nije povezao ono što se dešavalo na društvenim mrežama sa našim radom – za njih smo i dalje mi bili „njihovi“, a problem su kreirali neki drugi ljudi. LALA Earthland festival je dobio i priznanje Befem-a za borbu protiv konzervativizma, zbog čega smo veoma ponosni.

Uprkos susretu sa ozbiljnijim izazovima i izmenama na samom početku postali smo snažniji i spremniji da reagujemo u nepredvidljivim situacijama, započeli smo saradnju sa nekoliko zanimljivih pojedinaca i organizacija, a nadamo se da će činjenica da nismo odustali i da nastavljamo da radimo ono u šta verujemo, osnažiti pojedinke i pojedince i u zajednici da se založe sa sebe i svoja (kreativna i druga) uverenja. Shvatili smo da niko ne može da sruši onoliko koliko mi možemo da izgradimo, te smo, sa tom idejom, počeli pripremu drugog izdanja festivala. 

Olalavanje

Drugi LALA festival je, pored promocije upotrebe zemlje u arhitekturi i drugim umetnostima, dobio novu komponentu: pružanje kreativnog otpora. Pripremna faza (koju smo nazvali oLALAvanje) imala je za cilj simboličnu i stvarnu sadnju lala  na nekoliko mesta u selu.

Prvi deo festivala je bio zatvoren za javnost i namenjen izgradnji kapaciteta samog udruženja –  članovi i  saradnici KFZ-a su unapredili svoje veštine gradeći kućicu na drvetu i staklenik tokom prepodnevnih časova; a tokom popodneva su imali priliku da nauče nešto o antropologiji pozorišta uz Gordanu Ilić Momčilović; učestvuju u radionicama pokreta koje je vodio Alvise Lindenberger iz Šumske 1; aktivističkim projektima koje prof.Danijela Milovanović Rodić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu radi sa studentima; ekološkom pozorištu uz rediteljku Sonju Petrović sa FEP-a iz Bačke Palanke; povezivanju građevinskog materijala i cirkusa sa Kreativnim pogonom i da uzmu učešća u scenskom događaju nazvanom Kadar sa arhitektkinjom Tanjom Babić i vajarkom Jelenom Janev (koji su predstavile, zajedno sa prethodna tri, u svojoj prezentaciji 4 ogleda o zajedništvu.)

Međutim, ovog puta je festival naišao na „nerazumevanje“ prirode. Mošorin je zahvatila nezapamćena ledena oluja na dan otvaranja festivala za javnost. Umesto da uživamo u druženju sa posetiocima i nastavimo sa radionicama, većina trenera i učesnika je sakupljala porušene grane, lišće i čistila led. Kreativnost ni ovog puta nije izostala i prisutni su uživali  u palačnikama koje je jedan od kolega spontano počeo da sprema. Na kraju dana,  bez struje i vode, uz pomoć komšijskog agregata, uspeli smo da festival zatvorimo prikazom etnološkog filma sa LALA 2020 – Muke po etnografu. 

Vidimo se u Mošorinu!

Ovogodišnje,  treće izdanje LALA Earthland festivala, nastoji da podigne glas žene sa sela, da podseti na snagu žene, njenu povezanost sa  prirodom i njenu ulogu u očuvanju prirode.   U toku je priprema  prostorne instalacije od prirodnih i lokalnih materijala na Titelskom bregu  koja je inspirisana slovenskim ženskim božanstvima i ženskim mitskim bićima.  Festival  priprema uvek inspirativna ekipa sa prethodnog festivala, dok će u izvedbu prostorne instalacije biti uključeni studenti arhitekture, umetnosti i svi drugi zainteresovani za aktivizam, ekologiju i upotrebu prirodnih materijala. Sam festival namenjen je najširoj populaciji, ali posebno može biti interesantan ženama, umetnicama, aktivist(kinja)ima, mladima, deci. 

Vidimo se 6. avgusta u Mošorinu!

Dragana Kojičič

—

Tekst je objavljen u okviru projekata Interkulturalni dijalog o Evropskoj uniji i Hrabri iskoraci. Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku pomoć Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna autor(autorka) i ta sadržina nipošto ne izražava stavove Evropske unije, BTD-a, niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.