Stvaranje Seoskog kulturnog centra Markovac odvijalo se u godinama pandemije, tako da smo se od samog početka suočavali sa različitim izazovima koje je pandemija donela. Srž našeg delovanja je Čitaonica Ekatarina Pavlović, javna biblioteka, u selu koje broji oko 2.900 stanovnika, koja nije prestajala sa radom od dana svog osnivanja. Zahvaljujući tome, iznajmljivanje knjiga, neretko doslovno dostavljanje na kućnu adresu, je sve vreme aktivan kanal naše komunikacije sa oko 260 naših korisnica i korisnika svih generacija.

Naša druga prioritetna aktivnost je rad sa decom, koji smo uspevali da održimo čak i tokom zabrane okupljanja, zahvaljujući konceptu „kulturne dostave“ – malih putujućih predstava izvođenih za male grupe dece po dvorištima,  ispred kućnih pragova. Pedagoške aktivnosti su se potom nastavile u okviru delovanja Dečjeg kluba, u kome zajedno deluju umetnici iz oblasti pozorišta, likovnih umetnosti, muzike i stručnjaci iz oblasti društvenih nauka (psihološkinja, pedagoškinja).

Otkud kultur-terapija u Markovcu?

Budući da smo sve vreme bili u neposrednoj komunikaciji sa okruženjem, nismo mogli da ne primetimo poražavajući uticaj pandemije na opšte stanje mentalnog zdravlja. Neretko smo od roditelja čuli da su deca uplašena, od nastavnika da postižu lošije rezultate, a i sami smo u radioničarskom radu uvideli i poteškoće u razvoju psihomotorike, koncentraciji i društvenosti. 

Po izboru knjiga primetili smo da odrasle članice i članovi Čitaonice prednost daju vedroj literaturi. Psihološkom analizom najčešće pozajmljivanih naslova uočili smo izraženu potreba za identifikacijom sa likovima malih ljudi koji uspevaju da izađu na kraj sa teškim okolnostima. U samoj zajednici bilo je dosta obolelih, nažalost i smrtnih slučajeva, budući da se najčešće živi u proširenoj porodici (više generacija pod istim krovom), slučajevi i trajanje izolacije/karantina bili su duži nego što je to slučaj u urbanim sredinama. 

Sekundarne posledice pandemije (smanjen obim posla, te i zarade, neretko gubljenje posla, opšti pad standarda) takođe su imale svoju negativnu posledicu po mentalno zdravlje stanovnika. U malom mestu kao što je Markovac dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja nedostupnost usluga psihosocijalne podrške, kao i činjenica da patrijarhalni mentalitet tradicionalno potiskuje govor, pa samim tim i brigu za mentalno zdavlje. 

Procenile smo (pokazaće se, pravilno) da koncipanje programa koji bi nudio standarne vidove psihološke podrške (individualna savetovanja, predavanja) ne bi naišao na veliki odziv u zajednici, ne zato što nije potreban, nego zato što ta potreba nije do kraja osvešćena, i/ili je teško da se javno prizna.

Zato smo počeli da razmišljamo o povezivanju naših znanja, interesovanja i kompetencija, i da u nastupajućem periodu u osmišljavanju kulturnih aktivnosti i usluga prioritet stavimo na terapijsku moć umetnosti, koja je poznata od davnina, i uveliko se koristi i danas, doduše u našim krajevima možda ne onoliko koliko bi moglo. Naša članica Aleksandra Miladinović, psihološkinja i edukantkinja porodične terapije, tim povodom prošla je elementarnu obuku iz biblioterapije, i svoja teorijska i praktična znanja podelila sa ostatkom tima. Iskustvo nekoliko pilot biblioterapijskih radionica održanih tokom jeseni i zime (2021/2022) ohrabrilo nas je da koncipiramo projekat Terapija kulturom.

Šta, tačno, znači terapija kulturom?

Biblioterapija predstavlja uticaj književnih dela na psihičko blagostanje. Čitanjem i analizom književnih dela, vođeni biblioterapeutom učesnici bolje spoznaju sebe, poistovećuju se sa događajima i likovima, razgovaraju o osećanjima i dolaze do uvida o sopstvenim postupcima i emocijama. Slušajući iskustva i teškoće drugih, korisnici razgovaraju o zajedničkim iskustvima i teškoćama, ali i o mogućim rešenjima problema. Biblioterapijske seanse i radionice namenjene su deci i odraslima, a koriste se u različitim sferama-u obrazovanju, bibliotekarstvu, zdravstvenim ustanovama ili preventivnoj zaštiti. 

Terapija filmom uključuje projekciju i razgovor o filmu. Nakon pogledanog filma učesnici u filmoterapiji razgovaraju o sopstvenim doživljajima filma, poredeći ih sa ličnim iskustvima.  Imaju  prilike da  međusobno podele kako se osećaju, da te emocije zajedno razumeju i da iz njih nešto nauče. 

Muzikoterapija predstavlja skup različitih metoda i tehnika koje koriste zvuk i muziku u terapijske svrhe. Deluje na sveukupni razvoj, sazrevanje, unapređenje pažnje kod dece i razvoj socijalizacije. Na muzikoterapiji slušamo muziku, ali je i stvaramo-svojim telima ili instrumentima. 

Teorija i praksa

Kultur-terapija za decu svoj prostor je, logično, dobila u okviru delovanja Dečjeg kluba. Veliku popularnost doživela je, očekivano, filmoterapija. Crtani i igrani filmovi (birani po preporuci rediteljke Anđelke Nikolić) fokusirali su se na teme važnih oslonaca u životu dece (roditelja, baka i deka, prijatelja, kućnih ljubimaca, pa i omiljenih objekata-igračaka). Zanimljiv je zaključak o nekoj vrsti preranog sazrevanja dece u postojećoj situaciji, s obzirom na to da su, u terapeutskoj razmeni, neretko pokazivala razumevanje pozicije odraslih i želju da i sami budu podrška roditeljima (što je, naravno, prvenstveno odraz njihovog trenutnog emocionalnog stanja). 

Biblioterapeutske radionice bile su najviše fokusirane na probleme u komunikaciji sa vršnjacima, gde se naravno različite vrste nasilja nameću kao dominantni problem i tema, a naši glavni napori bili su usmereni na nuđenje različitih načina da se nenasilno reše konfliktne situacije. Muzikoterapija, koja zapravo predstavlja i prvo uvođenje muzike u naše pedagoške aktivnosti, ispostavila se kao najblagotvornije instant sredstvo za postizanje psihološkog blagostanja i pravljenje prijatne i prijateljske atmosfere u grupi, tako da je violistkinja i muzička pedagoškinja Magdalena Burhan postala omiljeni i nezamenjivi deo našeg tima. 

Aktivnosti za decu odvijale su se u prostoru Doma kulture Markovac. U biblioterapeutskom radu sa odraslima smo, pak, isprobali još jednu lokaciju, a to je jedina poslastičarnica u Markovcu, koja radi preko 70 godina, prenošenjem poslastičarskog zanata sa generacije na generaciju u okviru jedne porodice, a sada je pred zatvaranjem. 

U cilju popularizacije biblioterapije, ali i kao znak podrške vlasnici čuvene poslastičarnice Kod baba Gine“, odlučili smo da čitalačka okupljanja održavamo u ovom prostoru, koji se nalazi u centru selu. Delovanje u različitim prostorima, zajedničkim, privatnim, javnim, inače je zaštitni znak naše organizacije, budući da kulturu vidimo kao sastavni i neophodni deo svakodnevnog života. Priče koje smo obradili na biblioterapiji za odrasle birane su u skladu sa našim zalaganjem za rodnu pravdu u književnosti, tako da su bile jednako zastupljene autorke i autori, a tematski su bile usmerene na pitanja partnerskih, prijateljskih i porodičnih odnosa, etičkih izbora, snalaženje u novim i nepovoljnim situacijama, i druga važna pitanja. Na filmoterapiji gledani su i analizirani filmovi koji daju mogućnost identifikacije sa običnim ljudima sa problemima koje nosi svakodnevni život, ali i oni koji slikaju društvenu i političku stvarnost sa kojom se možemo poistovetiti. Dragocena nova saradnica koja nam se pridružila na ovom projektu je grafička dizajnerka Katarina Stanojlović, čiji su kreativni vizuali privukli veliku pažnju na društvenim mrežama, ali i kao stalna postavka u izlozima Doma kulture Markovac.

Osim već postojećih saradnji (OŠ „Drugi Šumadijski odred“, Mesna zajednica Markovac), projekat „Terapija kulturom“ doveo je do povezivanja sa novim grupama i udruženjima, kao što je Udruženje penzionera (Velika Plana, ogranak u Markovcu) i Književni klub „Olovče“ , Svilajnac. 

Tokom realizacije projekta „Terapija kulturom“ nailazili smo na brojne izazove, koje smo na različite načine prevazilazili. Približiti ljudima u maloj sredini programe koji se bave promocijom i unapređenjem mentalnog zdravlja bio je veliki zadatak. Zato smo sve vreme osluškivali potrebe građana i prilagođavali programe trenutnim poterebama i navikama. Tokom ovih meseci redovni korisnici postali su, ne samo meštani Markovca, već i oni koji žive u okolnim mestima, što nam je ukazivalo da postoje potrebe za ovakvim uslugama i motiviše nas da nastavimo da se bavimo zagovaranjem ove veoma važne teme i u okviru budućih projekata.

—

Tekst je objavljen u okviru projekata Interkulturalni dijalog o Evropskoj uniji i Hrabri iskoraci. Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku pomoć Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna autor(autorka) i ta sadržina nipošto ne izražava stavove Evropske unije, BTD-a, niti Vlade Sjedinjenih Američkih Država.